Posle sunovrata britanske funte od 1,5 odsto prema dolaru, prinos na desetogodišnje britanske obveznice pao je za preko 13 bazičnih poena, što je njihov najveći dnevni pad od avgusta 2016. godine, a taj talas previranja prelio se širom evropskih tržišta.
Prinosi na najkvalitetnije obveznice u evrozoni pali su za četiri do pet bazičnih poena, u čemu je predvodila nemačka obveznica, inače referentna hartija na tržištima duga, prenosi Rojters. Naime, prinos na 10-godišnje nemačke obveznice, koje se smatraju najsigurnijom aktivom na svetu, skliznuo je naniže za 4,5 bazičnih poena na 0,36 odsto, na najniži nivo u periodu od dve nedelje.
Španija, Italija i Portugalija su se suočile sa pritiskom rasta troškova zaduživanja, pošto se investitori klone od ulaganja u rizičnije aktive nakon što su događaji u Britaniji "ubrizgali" novu neizvesnost na svetska tržišta.
U Italiji, pozitivni trendovi su zaštitili italijanske obveznice od previranja koja su pogodila druga tržišta hartija od vrednosti. Reč je o tome da su lokalni mediji izvestili da će premijer Đuzepe Konte nastojati da sarađuje sa Evropskom unijom po pitanju "budžetskog ćorsokaka" kako bi izbegao velike novčane kazne. Analitičari kažu da je to znak da je šef italijanske koalicione vlade u potrazi za konstruktivnim dijalogom sa EU, pošto je Rim ove nedelje na zahtev Brisela ponovo podneo nacrta budžeta Italije za 2019. godinu, ali sa vrlo malim izmenama.
Prinos na dvogodišnje obveznice Italije neznatno je oslabio na otvaranju trgovanja, na 1,33 odsto, dok je na petogodišnje hartije ojačao na 2,76 odsto.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
