To je, međutim, samo deo planova za ono što bi jednog dana moglo da bude "vojska EU".
U centru nazvanom "Zajednička škola obaveštajnih službi EU" članovima obaveštajnih službi biće obezbeđene obuke i treninzi u obaveštajnim disciplinama i drugim posebnim sektorima za službenike evropskih obaveštajnih službi.
Kako je saopštio Evropski savet nakon sastanka održanog 19. novembra, a preneo EU obzerver, tim projektom će rukovoditi Kipar i Grčka, dve zemlje koje neguju tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom, i to u vreme povećanih tenzija zbog "ruskih špijunskih operacija u Evropi i Zapadnom Balkanu".
Međutim, neće sve članice EU učestvovati u ovom centru, koji je ostao ograničen na pružanje strateških analiza kriza u zemljama susednim sa EU i koje se odnose na antiterorističke akcije, pre nego na pružanje operativnih informacija, odnosno obaveštajnih i specifičnih pretnji.
To je bila samo jedna od 17 novih ideja u vezi koje su se složili ministri na sastanku u ponedeljak.
Odlučeno je i da Češka, Francuska, Nemačka, Italija i Španija treba da predvode razvoj novog vojnog drona do 2025. godine, kao i da Češka i Italija kreiraju sistem donova osposobljenih da se bore protiv mini i makro nenaoružanih vazdušnih sistema.
Francuska, Nemačka i Španija bi trebalo da dizajniraju novu generaciju helikoptera za napad.
U međuvremenu, novi komandni centar u službi za strane poslove EU u Briselu, koji se bavi misijama vojne obuke EU u inostranstvu, dobiće nadogradnju kako bi mogao da upravlja misijama sa do 2.500 vojnika.
"To je ogroman korak unapred", izjavila je evropska komesarka za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini.
Ta odluka je usledila nakon poziva francuskog predsednika i nemačke kancelarke Emanuela Makrona i Angele Merkel da se formira vojska EU, a zbog sve veće sumnje u posvećenost SAD da pomognu u odbrani Evrope, uprkos obvezama iz sporazuma NATO.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
