"Zavirio" je u njega. "Odjednom sam ugledao mobilne telefone važnih političara: Gerharda Šredera, koji je tada bio kancelar, Angele Merkel, Edmunda Štojbera, Tea Vajgela i mnoge druge. Pomislilo sam: "Ovo je važno", ispričao je Enriko za Tagescajtung.
Predao je računar Saveznoj graničnoj policiji, čije se sedište tada nalazilo na Istočnoj železničkoj stanici. "Mogao sam da ga prodam na crnom tržištu, tu su bili telefoni savezne vlade. Naveo sam adresu Organizacije za pomoć beskućnicima" priča on.
Otprilike mesec dana kasnije, Merc je zahvalio poštenom nalazaču preko advokata, a način na koji je to učinio ozbiljno ga je naljutio. Dostavio mu je svoju najnoviju knjigu pod naslovom "Opstaje samo onaj ko se menja. O kraju iluzije o blagostanju - definicija kursa za našu budućnost".
"Smatrao sam da je to čist bezobrazluk. Odmah sam bacio knjigu u Špreju. Na osnovu adrese koju sam ostavio znao je da sam beskućnik, ali mu to nije vredelo ni centa" priča Enriko.
Dodaje da nije morao da mu da novac, ali da je mogao da "svrati i zahvali ko čovek". "Ipak sam sprečio da tajne informacije o važnim političarima dospeju u pogrešne ruke", kaže on. Mercovi planovi da se kandiduje za predsednika CDU podsetili su ga kako ga je "prešao".
"Meni i mom drugaru ništa nije mogao da priušti ništa, a sada se opet pravi važan. Toliko se obogatio i ozbiljno tvrdi da pripada srednjoj klasi!", kaže Enriko, koji danas ima redovna primanja i živi s devojkom u Berlinu.
Kurir.rs/ Stern.de
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
