Najnovije vesti

PRE 100 GODINA ŠPANSKA GROZNICA JE UBILA SKORO 100 MILIONA LJUDI: Kada bi se pojavio novi SMRTONOSNI GRIP, gradovi bi bili uništeni, a samo je pitanje vremena kad će se aktivirati! (VIDEO)
Foto: Profimedia

upozorenje stručnjaka

PRE 100 GODINA ŠPANSKA GROZNICA JE UBILA SKORO 100 MILIONA LJUDI: Kada bi se pojavio novi SMRTONOSNI GRIP, gradovi bi bili uništeni, a samo je pitanje vremena kad će se aktivirati! (VIDEO)

Planeta

Sve do pre 100 godina sezona gripa uglavnom se završavala bez većih incidenata i smrtnih slučajeva.

Međutim, te jeseni, 1918. godine, neočekivani virus pojavio se u Severnoj Americi i Evropi. Uzročnik je bila podvrsta ptičjeg gripa H1N1 od koga su ljudi umirali u roku nekoliko sati do nekoliko dana. U roku od 4 meseca španska groznica, kako je ostala upamćena u istoriji medicine kao najubojitija, proširila se svetom i doprla čak i do najizolovanijih zajednica.

Do idućeg proleća već je stradalo oko 5 odsto svetskog stanovništva. Stotinu godina kasnije, pandemija iz 1918. godine izgleda kao nešto davno i nemoguće poput boginja, kuge ili druge smrtonosne bolesti koje smo uglavnom u potpunosti iskorenili. Ipak, grip nas nije nikad u potpunosti napustio. I dalje od njega godišnje umre između 250.000 i 500.000 ljudi. Svake godine pojavi se nešto izmenjeni soj. Osim 1918. godine, u prošlom veku pandemije su se pojavile i 1957, 1968, 1977, a poslednja 2009. godine.

Stručnjaci se slažu da je samo pitanje vremena kad će se pojaviti nova vrsta virusa jednako zarazna i smrtonosna kao i španska groznica, a možda čak i gori od nje.

"Pandemije gripa su slične zemljotresima, uraganima ili cunamijima - nikad se ne zna koliko će biti jake", kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku infektivnih bolesti na Univerzitetu Minesota.

"Ideja da se više neće ponoviti 1918. godina je glupa", kaže on iako se slaže da je to nemoguće predvideti, ali se bar može nagađati.

"Za početak, uticaj virusa zavisiće od toga jesmo li ga uhvatili dovoljno rano", kaže stručnjak Robert Vebster. Postoje sistemi koji to mogu učiniti: Svetska zdravstvena organizacija, ima timove za nadzor virusa gripa i neprestano prati njihov razvoj u šest ključnih laboratorija širom sveta, kao i u poljoprivrednim laboratorijama koje uzrokuju živina i svinje.

"Nadzor je naravno dobar, ali ne možemo proveriti svaku pticu ili svaku svinju na svetu", kaže Vebster.

Stvarnost je dakle, da će se virus sigurno pojaviti.

"Jednom kad se to dogodi, krenuće širom sveta i, s obzirom na mobilnost ljudi, u nekoliko nedelja dospeće na razne krajeve sveta", kaže Herardo Čauvel profesor epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu u Džordžiji i dodaje:

"Zaraženi širi virus dan pre nego što i sam oseti prve simptome".

Budući da se broj ljudi na planeti više nego učetvorostručio u poslednjih sto godina, verovatno je da bi ovoga puta bilo i više smrtnih slučajeva. Ako je 1918. godine ubila 50 miliona ljudi, sad bi moglo da ih bude više od 200.000.000 širom sveta.

"2009. u Meksiku, mnogo ljudi je došlo u bolnicu tek nakon što su postali vrlo, vrlo bolesni, i bilo je jednostavno prekasno", kaže on. Za mnoge od tih žrtava to je bila ekonomska odluka: odlazak lekaru znači dan bez zarade i bez plate.

Ako bi pandemija pogodila SAD, takođe bi bilo velike razlike je li zaraženi osiguran ili nema zdravstveno osiguranje. Oni bez zdravstvenog osiguranja verovatno će čekati što je kasnije moguće da odu u bolnicu.

"Vakcine su najbolji način za zaustavljanje pandemije", kaže Lon Simonsen, epidemiolog zaraznih bolesti iz Danske.

Ali to prvo zahteva identifikaciju virusa, stvaranje vakcina i njegovu distribuciju širom sveta - zadatak koji je lakše reći nego učiniti. Vakcine protiv gripa danas se brže proizvode nego pre 50-60 godina, ali taj proces i danas iziskuje određeno vreme i traje mesecima.

foto: Profimedia

"U celom svetu, u prvih šest do devet meseci, samo 1-2 odsto stanovništva imalo bi pristup vakcinama, a problem je i što u najboljem slučaju, vakcina i danas ima samo 60-postotnu efikasnost", kaže on.

Kad bi se danas pojavila pandemija slična onoj 1918. godine, gradovi širom sveta najverovatnije bi doživeli kolaps. Kompanije i škole bi se zatvarale; javni prevoz ne bi saobraćao; isključila bi se struja, a mrtva tela bi počela da se gomilaju na ulicama. Prekinulo bi se snabdevanje hranom i lekovima.

Čak i nakon što bi se virus samostalno 'ugasio', posledice bi bile dugotrajne. Virus iz 1918. godine bio je "vrlo strašan", kaže Simonsen, jer 95 odsto onih koje je ubio nisu bile vrlo mlade ili vrlo stare osobe, nego u naponu snage, pa je nestao veliki broj radnika i grip je imao velike posledice na čitave porodice jer su deca ostajala bez roditelja.

foto: AP

Naučnici su saznali zašto je to tako 2005. godine, kada su istraživači rekonstruisali virus španskog gripa iz uzoraka koje su uzeli od Brevigove misije na Aljasci. Od 80 ljudi umrlo je njih 72 za manje od nedelju dana, ali su uspeli iz pluća da uzmu uzorke virusa jer je telo jedne žrtve bilo očuvano u permafrostu. Otkrili su da se vrsta gripa iz 1918. dosta dobro umnožila. Naime, telo je ubilo samo sebe jer je virus podstakao prirodni imunitet i dogodila se tzv. "citokinska oluja", u kojoj telo izbacuje spojeve koji su namenjeni sprečavanju napada virusa. Citokini su pomalo toksični - oni su odgovorni za bolove koje osećamo kad imamo grip, a previše njih može oštetiti organe i uzrokovati slom imunog sistema.

Budući da odrasli imaju jači imuni sistem od dece i starijih osoba, istraživači veruju da su se baš njihovi jači odgovori na grip pokazali kao smrtonosni.

"Konačno smo shvatili zašto je virus bio tako neverovatno patogen. Telo se uglavnom ubilo", kaže Vebster.

Istraživači su u narednim decenijama razvili različite terapije koje mogu pomoći ublažavanju "citokinskih oluja". Ali ti tretmani nisu baš savršeni, niti su široko dostupni. Ogroman gubitak mladih ljudi i sredovečnih osoba mogao bi u tom slučaju da ugrozi i svetsku ekonomiju. Ipak, postoji jedna šansa za spas: univerzalna vakcina za grip. Nastojanja da se razvije takva vakcina dobijaju zamah, ali još uvek se čeka na to. "Studije su u toku, pa se nadamo da će, u trenutku kad se pojavi takav hipotetički virus, ova vakcina već biti spremna. Zasad još nismo u tome uspeli", kaže Vebster.

Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...