Odluka neće odjeknuti samo u Nemačkoj, već u celokupnoj Evropskoj uniji, prekookeanskoj alijansi i šire, dajući joj poziciju evropskog ekonomskog utočišta i uticaj na međunarodnoj sceni.
Ulog od petka ne može da bude veći. Od osnivanja posleratne Nemačke republike 1949. godine, kancelar dolazi iz redova CDU u više od 70 odsto slučajeva. Tako je jaka korelacija da partija ima nadimak "udruženje koje bira kancelara". Svaki CDU kancelar bio je ujedno i šef partije.
Šta ovaj skup čini praktično neodoljivom jeste činjenica da je prvi put u nekoliko decenija ishod nemoguće predvideti. Dok su liderska nadmetanja slična u mnogim zemljama, u Nemačkoj vrh partije obično odlučuje o takvim stvarima iza zatvorenih vrata i onda predstavlja svoje izbore službenicima za okruglim stolom.
Otvorena nadmetanja za visoka partijska mesta su tako izuzetna, da Nemci preferiraju da ih nazivaju matičnim terminom, koji u bukvalnom prevodu znači "borba za kandidaturu" (Kampfkandidatur).
Partija ovoga puta ne bira samo osobu, već i politički pravac. Jedan od vodećih kandidata za Merkelinu zamenu jeste Anegret Kramp-Karenbauer, bivša državna guvernerka i trenutna generalna sekretarka stranke.
Drugi je Fridrih Merc, stari Merkelin suparnik koji je napustio rukovodstvo stranke pre nekih petnaest godina, kako bi napravio karijeru u biznisu.
Kramp-Karenbauerova nastavila bi Merkelin centralni kurs. Merc bi zaoštrio konzervativni profil CDU na svim poljima, od migracija do fiskalne politike. Njegov je cilj da prepolovi podršku krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koja im je preotela mnoge ranije konzervativne glasove i svela ih na svega 15 odsto.
Treći kandidat za Merkelinog naslednika jeste ministar zdravlja Jens Špan, generalno viđen kao suviše mlad sa svojih trideset osam godina. Za njega se ne očekuje da prođe prvi krug glasanja. Kao i Merc, i Špan nastoji da zaokrene partiju ka konzervatizmu i verovatno je da će njegovi glasači, ako dođe do drugog kruga, preći na Mercovu stranu.
I sama budućnost Merkelove kao kancelara takođe će biti determinisana ishodom skupa. Iako je izjavila da bi bila voljna da radi sa Mercom i da nastoji da ostane kancelarka do kraja mandata, tj. do jeseni 2021. godine, to možda nije realno moguće.
Ona i Merc, koga je nadmudrila u trci za šefa partije pre mnogo godina, imaju komplikovanu istoriju. Da li će Merc (63) hteti da obuzda svoje aspiracije do sledećih izbora i hoće li Merkelova izdržati do kraja mandata sa njim za petama, ostaje da se vidi.
Po nemačkom ustavu, teško je zbaciti kancelara sa vlasti, ali teško je zamisliti da bi Merkelova mogla da ostane na poziciji, ukoliko bi Merc pokrenuo kampanju da je se otarasi. Ono što je očigledno, Merkelin život bi bio lakši pod Kramp-Karenbauerovom, koju je trenutna kancelarka ranije ove godine predlagala kao svoju zamenu, dajući joj poziciju generalne sekretarke.
Prema anketama, Kramp-Karenbauerova je, sa svojih 40 odsto podrške, favorit i javnosti.
Merc, koji je svojim biznisom napravio milione, napravio je nekoliko gafova tokom kampanje, uključujući predstavljanje sebe kao "više srednje klase". Njegov najveći uspeh na anketama, koje mere faktore kao što su dopadljivost i kredibilitet kandidata, jeste 15 odsto podrške.
Ipak, glasanje 1.001 delegata, grupe koja uključuje partijske zvaničnike i druge funkcionere, jeste druga priča. Dok će delegati imati u vidu glas javnosti, oni će iznad svega birati osobu za koju veruju da je najbolja za partiju ili, u nekim slučajevima, za njihovu vlastitu karijeru.
Imajući u vidu da nema verodostojnih anketa delegata, stvar ostaje maglovita. Tokom serije regionalnih konferencija, gde se troje kandidata nadmetalo u blagim debatama i odgovorima na pitanja, izgledalo je da je Merc glavni favorit. Možda razlog leži i u tome što su mnogi od prisutnih bili stariji muškarci, nezadovoljni Merkelinim vođstvom, naročito po pitanju migracija.
Kurir.rs/Politico.eu
Foto: Reuters/EPA
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
