Taj period je sredina Pliocena, kada je na Zemlji bila suša, Severna i Južna Amerika se još nisu spojile, Grenland još nije bio zamrznut, a nivo okeana je bio 18 metara viši nego što je sada. Prosečna temperatura je tada bila 1,8 do 3,6 stepeni Celzijusa iznad sadašnje.
"Idemo ka veoma dramatičnim promenama u izuzetno kratkom vremenu", rekao je Džek Vilijams, profesor nauke o Zemlji i stručnjak za paleo-ekologiju i klimatologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, u gradu Medisonu.
Ako se ispuštanje ugljendioksida u atmosferu nastavi kao sada sada, istraživači procjenjuju da će se do 2150. godine Zemlja vratiti na stanje u kojem je bila pre 50 miliona godina, u zoru evolucije prvih sisara, kada su već davno bili izumrli dinosaurusi (pre 65 miliona godina).
Zaleđenim kapama na polovima Zemlje dugo treba da se otope, tako da Grenland neće ponovo postati zelen već u sledećem veku, rekao je Viliams. A za to vreme nivo okeana neće porasti svih 18 metara.
Ali, iako je tako, iznenadno zagrevanje iznenadiće žive vrste, kojima su milioni godina bili potrebni da se razviju u sadašnju formu.
"Mnoge vrste će zato nestati", primećuje koautor studije. "To ukazujena to kako možemo da utičemo na svoju istoriju i na istoriju Zemlji: tako da razumemo sadašnje promene i prilagodimo se", zaključio je on.
Kurir.rs/Beta
Foto: Shutterstock/Ilustracija
NE PROPUSTITE
