Čini se da su odluke o povlačenju trupa u suprotnosti sa stavovima savetnika i bez bilo kakvog upozorenja saveznicima koji su se borili zajedno sa američkim vojnicima protiv Islamske države.
To predstavlja oštar zaokret politike administracije američkog predsednika Donalda Trampa, čiji je cilj da primora talibane na mirovne pregovore posle više od 17 godina sukoba. Neimenovani američki zvaničnik je rekao da bi vojnici mogli do leta da napuste Avganistan, ali da konačna odluka još nije doneta.
Tramp se već duže vreme zalaže za povlačenje snaga iz Avganistana, ali su ga početkom godine ministar odbrane Džejms Matis, koji je juče podneo ostavku, i drugi vojni zvaničnici ubedili da američke snage ostanu u toj zemlji kako bi vršili pritisak na talibane i borbe protiv Islamske države.
Otkad je izabran, Tramp je izrazio svoju frustraciju zbog daljeg prisustva vojnika u Avganistanu. Naglašavajući svoju strategiju za zemlju u avgustu 2017. godine, rekao je da razume frustraciju američkog naroda.
"Delim frustracije američkog naroda. Kao i njihovu frustraciju zbog spoljne politike koja je potrošila previše vremena, energije i novca - i, što je najvažnije, života - pokušavajući da ponovo izgradi druge zemlje prema sopstvenom viđenju sveta umesto da se bavimo našim bezbednosnim interesima iznad svih drugih razloga", rekao je.
Zvaničnici navode da je najnovije insistiranje Bele kuće na povlačenju vojnika bio još jedan od ključnih razloga da Matis podnese ostavku. Odlazeći šef kabineta Bele kuće Džon Keli, penzionisani general marinaca, takođe se usprotivio odlukama Trampa po pitanju Sirije i Avganistana.
Drugi neimenovani zvaničnik administracije rekao je da i ostali saradnici pokušavaju da utiču na Trampa da promeni mišljenje. Takođe, iz kabineta predsednika se očekuje da će uskoro objaviti svoju odluku.
Povlačenje trupa iz Avganistana bilo bi i komplikovano zbog činjenice da su vojnici SAD deo misije podrške NATO. Analitičari upozoravaju da bi povlačenje moglo imati "razarajući" uticaj i da bi to dalo talibanskim militantima propagandnu pobedu.
Jedan talibanski zvaničnik je rekao: "Iskreno rečeno, mi nismo očekivali taj neposredni odgovor SAD ... mi smo više nego srećni."
Američke snage su ušle u Avganistan u novembru 2001. godine, posle invazije pokrenute zbog terorističkih napada na SAD 11. septembra. Tada su talibani, koji su kontrolisali Avganistan, odbili da predaju lidera Al Kaide Osamu bin Ladena, koji je preuzeo odgovornost za napade, zbog čega je tadašnji američki predsednik Džordž Buš pokrenuo je vojnu operaciju u cilju skidanja talibana sa vlasti. Od tada su SAD u Avganistanu izgubile više od 2.400 vojnika, a za svoj najduži rat potrošile više od 900 milijardi dolara.
Kada su talibani, koji su kontrolisali Avganistan, odbili da predaju lidera Osamu bin Ladena, koji je preuzeo odgovornost za napade, tadašnji američki predsjednik Džordž Buš pokrenuo je vojnu operaciju kako bi skinuo talibane sa vlasti.
Talibani - tvrdi islamistički pokret koji često sprovodi samoubilačke napade i napade na vladine i vojne ciljeve - aktivan je u velikom delu Avganistana. Oni su vladali Avganistanom od 1996. do 2001. godine, postavljajući brutalnu verziju šerijatskog zakona, uključujući javne pogubljenja i amputacije, i zabranili su ženama pojavljivanje u javnom životu.
Kurir.rs/CNN/BBC Foto: AP
NE PROPUSTITE
