Kako piše Blumberg, Saif al Islam je ovog meseca postao poslednji u dugom nizu Libijaca koji traže podršku Moskve, dok ruski predsednik Vladimir Putin pojačava ulogu svoje države u Libiji.
"Naš stav je da niko ne treba da bude izolovan i isključen iz konstruktivne političke uloge. Saif al Islam ima podršku određenih plemena u Libiji i svi oni bi trebalo da budu deo sveopšteg političkog procesa", rekao je zamenik ruskog šefa diplomatije Mihail Bogdanov.
Uz SAD prilično odsutnu u Libiji, Kremlj pokušava da postane glavni delilac moći u toj državi koja je ostala podeljena i bez vođe, otkako je Gadafi zbačen i ubijen 2011. godine. Rusiji pomažu i američki planovi o povlačenju vojske iz Sirije.
Rusija je prošle godine promenila svoju strategiju u Libiji: prvo je u potpunosti podržavala Kalifu Haftara, lidera Libijske nacionalne armije koji kontroliše veći deo teritorije na istoku, a sada se sve više otvara dijalozima sa svim rivalnim centrima moći u ovoj zemlji.
Osim što je Haftara često ugošćavao Kremlj, premijer vlade nacionalnog saveta Fajez al Saradž, inače Haftarov rival, takođe je sa svojim saveznicima često viđan u Moskvi.
Ta strategija smešta Kremlj u poziciju da ostvari više dobrobiti nego ijedna spoljna sila koja podržava jednu ili drugu stranu. Bogdanov, koji je i Putinov izaslanik za Blsiki istok to i potvrđuje: "Mi ih sve podržavamo".
Za Putina, koji je ljutito osudio vojnu kampanju predvođenu NATO-om koja je zbacila Gadafija nakon četiri decenije vladavine i nazvao je "krstaškim ratom", vraćanje Rusije kao ključnog igrača u Libiji nakon njegove uspešne intervencije u Siriji ojačalo bi značaj njegove zemlje nauštrb SAD.
Takođe on time otvara put za ugovore o obnovi u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, moguć udeo u najvećim afričkim naftnim resursima i moguću novu pomorsku bazu na Mediteranu. "Zapad je učinio sve što je mogao da uvuče ovu zemlju u haos. Sada sve strane u konfliktu veruju Moskvi", rekao je Alekander Dinkin, šef Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, državne istraživačke grupe koja savetuje Kremlj.
Strategija Kremlja se, čini se, isplaćuje. Rusija je u novim pregovorima sa Libijom o izgradnji brze pruge od Bengazija do Sirta, po ugovoru vrednom 2,2 milijarde evra, koji je suspendovan nakon pada Gadafija. Ruske fabrike oružja ponovo ostvaruju dobitke od trgovine sa Libijom. Takođe, Libija kupuje i milion tona ruske pšenice za oko 600 miliona evra.
U toku su i pregovori sa libijskom naftnom kompanijom o ponovnom pokretanju projekata iz Gadafijeve ere. Ruski "Rosnjeft" se složio da ulaže u istraživanje i proizvodnju naftnih proizvoda u Libiji i da kupuje sirovu naftu. Potpisan je ugovor sa Nacionalnom naftnom korporacijom, koja ima sedište u Tripoliju i pod Saradževom je kontrolom, uprkos vezama Kalifa Haftara i Moskve, jer je ona jedina koja može da potpisuje ugovore sa stranim državama i kompanijama.
Kurir.rs/Blumberg
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
