Evro je "rođen" 1. januara 1999. godine i u početku je postojao samo kao virtualna valuta u računovodstvenim i finansijskim transakcijama.
Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.
Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena.
U Nemačkoj je čak dobio nadimak "teuro", po nemačkoj reči za skupo.
Evro je danas popularniji nego ikad pre, uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država.
Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.
Evro je sada druga svetska valuta, iza američkog dolara, čiju dominaciju još ne može dovesti u pitanje.
Evro je doživeo najveće iskušenje i presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužnicku krizu u evrozoni koja je kulminirala spasavanjem nekoliko država, čime su valutna unija i njeno jedinstvo dovedeni na ivicu pucanja.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi smatra se zaslužnim za spasavanje evra te 2012. godine i tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koja vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti "šta god bude potrebno" da sačuva jedinstvenu valutu.
Bankovna unija koja se već dugo planira jođ nije dovrđena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske đeme osiguranja depozita, a predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je "razvodnjen".
Kurir.rs/ Tanjug
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
