"Tokom ispitivanja optuženi je izjavio da je delovao samostalno prilikom špijuniranja podataka i neovlašćenog objavljivanja podataka", navodi se u saopštenju BKA i dodaje da "dosadašnja istraga nije otkrila dokaze o učešću treće strane".
"U vezi sa njegovim motivom, optuženi je izjavio da je delovao tako jer su mu smetale izjave političara, novinara i javnih ličnosti (obuhvaćenih napadom)", stoji u saopštenju.
Nemački magazin Špigl objavio je na sajtu da je danas uhapšeni 20-godišnjak, osumnjičen za jednu od najvećih krađa podataka u istoriji Nemačke, koja je pogodila stotine tamošnjih političara, priznao krivicu. Navodi se da je istražitelj koji se bavi njegovim slučajem kazao da je osumnjičeni izjavio da nije bio svestan razmera posledica sopstvenih postupaka i da za sada ništa ne ukazuje na bilo kakve veze sa stranim bezbednosnim službama.
Navodi se da je BKA objavila da je pretražen stan osumnjičenog 20-godišnjaka iz pokrajine Hesen u srediđnjoj Nemačkoj. Nije saopšteno više detalja, ali je za kasnije tokom dana planirana konferencija za medije.
Podsećamo, ovim curenjem podataka bilo zahvaćeno skoro 1.000 ljudi. U većini slučajeva objavljene su osnovne informacije o tome kako kontaktirati s tim ljudima, ali u oko 60 slučajeva procurilo je više ličnih podataka.
Među pogođenima napadom ima poznatih glumaca, poput Tila Švajgera, ali i podosta političara: tu su nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka Angela Merkel, nova predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer, šefica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Andrea Nales, ali objavljeni su i podaci poslanika svih stranaka u Bundestagu osim desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
Novo u ovom slučaju i nije toliko da su hakerskim napadom pogođene poznate ličnosti, već kako su one pogođene, analizira Dojče vele.
"Do sada smo u slučajevima krađe podataka i sajber-špijunaže u Nemačkoj imali posla sa podacima saveznog parlamenta ili savezne vlade. Ali tada nisu curili privatni podaci tih ličnosti", objašnjava Sven Herping, šef projekta bezbednosne politike fondacije Nova odgovornost, koja se bavi tehnologijom i digitalizacijom u sferi politike i društva.
Navodi se da ovog puta, naime, nisu procurili podaci sa zvaničnih adresa elektronske pošte ili mobilnih telefona, već su provaljene privatne elektronske adrese, objavljena je privatna prepiska sa porodicom i privatne fotografije. U principu se može reći da ovog puta cilj hakera nisu bile funkcije nekih osoba, već one same - uključujući i njihovo privatno okruženje.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
