"Tatino telo je bilo s leve strane, a mamino s desne, baš onako kako su uvek spavali u krevetu. Ako je moguće da srce pukne od tuge, moje se raspalo tog dana dok sam ih gledala zajedno poslednji put, jedno uz drugo kao što su bili poslednjih više od 70 godina", rekla je njihova ćerka Amanda.
Dodala je kako su njeni roditelji pred kraj živeli u domu. Tamo ne samo da su delili istu sobu, već su im i kreveti bili skroz blizu, dovoljno da mogu da se drže za ruke kad požele. Nikada nisu hteli da se razdvoje. Život je iščezao iz njih 6. januara, nešto pre ponoći. Ona je čudno disala, a on je bio neuobičajeno nemiran.
Medicinska sestra ih je obišla, a kada se vratila deset minuta kasnije, oboje su bili mrtvi. Umrli su mirno i zajedno, baš kao što su priželjkivali. Razmak između njihove smrti bio je toliko kratak da lekar nije mogao da utvrdi ko je umro prvi pa je u izveštaj stavio isto vreme.
Norma je, na čuđenje lekara, živela duže nego što su prognozirali jer je imala uznapredovalu Alchajmerovu bolest. Pre tri godine rekli su da neće doživeti Božić. Prethodno je izgubila moć govora. Frensis je pokušavao sve kako bi suprugu zadržao kod kuće, ali iako je imao pomoć, više nije imao snage da se brine o njoj kako treba, i on je već postao slab.
Norma je završila u domu. To mu je slomilo srce. Svaki dan je dolazio u dom taksijem i provodio vreme sa svojom ljubavi. Hranio ju je, pričao joj, držao je za ruku... Zajedno su gledali televiziju na malom kauču u dnevnom boravku i ona je često znala da mu zaspi na ramenu, a on je pokušavao da bude što mirniji kako je ne bi probudio.
Uskoro ni on više nije mogao da živi sam, nakon moždanog udara, pa su ga smestili u sobu do Norme. On je spavao s leve strane njenog kreveta. Govorio je da je njegov dom tamo gde je ona.
Njihova ćerka prisetila se kako je izgledao dan kada ih je poslednji put videla žive.
"Ušla sam u sobu i kleknula pored tate. Uhvatila sam ga za ruku. Otvorio je oči i rekao: 'O, Mendi, ljupka Mendi. Sada bih želeo da krenem kući.'. Ne znam je li mislio natrag u porodični dom ili u raj. Nikada neću znati. Ali, znam da se umorio od života i želeo je da pronađe mir. Mama je ležala u krevetu pored njega i smešila se", prisetila se Amanda.
Kaže, da kada je tata imao moždani udar i ostao vezan za krevet, njena majka, iako je bila pokretna, samo je ležala u krevetu pored njega. Kada je on odbijao hranu, ni ona nije htela da jede. Ako nije želio da pije vodu, nije ni ona. Njihova povezanost i privrženost bili su neverovatni.
"Tata je rado prepričavao kako su se upoznali. Bilo je to na plesu. Ona je obukla svetloplavu haljinu, a u crvenkastu kosu stavila je sveže cveće. Mislio je da gleda filmsku zvezdu. I mama je prepričavala njihov susret. Često je pričala kako je poslije tog plesa odjurila kući i sestri bliznakinji rekla da je upoznala momka za koga će se udati", dodala je Amanda.
Da bi joj kupio verenički prsten u obliku ruže, prodao je svoj stari motor Harli Dejvidson.
Amanda je pronašla pismo koje je njena majka poslala tati, na samom početku njihove veze. U njemu je pisalo:
"Moj dragi voljeni Frensis, toliko sam uzbuđena što ću postati tvoja žena. Zavetujem ti se sada pred Bogom da ću te voleti svim svojim srcem i više od bilo koga drugog, do kraja života"
Tokom života dobili su troje dece, ćerku i dva sina.
Kurir.rs/ Dejli mejl/ 24sata.hr
Foto: Printscreen/ Facebook
NE PROPUSTITE
