NAJSREĆNIJA ZEMLJA NA SVETU TRAŽI 150.000 RADNIKA: Žele da svako sposoban za rad ima posao, a evo kako misle to da postignu

Konsolidacije tržišta rada verovatno će biti centralno pitanje parlamentarnih izbora u Finskoj koji će se održati 14. aprila.

Prema izveštaju državne agencije koji ističe ključne izazove u sledećem razdoblju, nova vlada moraće da pronađe način da podigne stopu zaposlenosti na 75 odsto od svih radno sposobnih Finaca do 2023. godine i na 80 odsto nakon toga.

Trenutna stopa je 72 odsto, što odgovara cilju koji je 2015. godine postavio sadašnji premijer Juha Sipila i koji se tada smatrao teško dostižnim. U to vreme samo 68 odsto radno sposobnih Finaca je imalo posao, a zemlja se oporavljala od trogodišnjeg ekonomskog pada, drugog nakon recesije koja je počela 2008. godine, pa je raspoloženje bilo sumorno.

Ipak, biće potrebno još oko 150.000 novih radnika da bi najsevernija članica evrozone održala svoj sistem socijalne pomoći.

”Finansiranje našeg nordijskog modela blagostanja, koji nas čini najsrećnijom zemljom sveta s neverovatno visokim životnim standardom, zavisi od viših stopa zaposlenosti”, kaže Aki Kangasharju, glavni ekonomista banke "Nordea".

Finska mora da osigura da ”svako ko može da radi ima posao”.

Premijer Sipila je izjavio kako će održavanje stope ekonomskog rasta od oko dva odsto s vremenom generisati porast zaposlenosti na željeni nivo.

”Uspe li vlada da poveća stopu zaposlenosti iznad 75 odsto, to će u potpunosti rešiti jaz između prihoda i troškova”, rekao je.

Vlada je već pokrenula nekoliko mera za podsticanje zapošljavanja, među kojima su smanjivanje troškova rada i uvođenje modela koji bi nezaposlenima što pre pronašao radno mesto.

Globalni ekonomski rast takođe je generirao zapošljavanje, ali će taj trend uskoro nestati s obzirom na usporen rast najvećih ekonomija sveta.

Kangasharju rešenje vidi u još dubljim reformama tržišta rada koje bi mogle da povećaju broj slobodnih radnih mesta. Osim toga, Finci bi mogli da se pripreme i na određeno stezanje kaiša. ”Ako ne postignemo veću zaposlenost, moraćemo više da štedimo, odnosno, režemo troškove u javnom sektoru, što će opet dovesti do manjih prihoda od poreza i većih troškova za nezaposlene”, zaključio je.

Kurir.rs/Index.hr Foto: Profimedia