To bi ruskim štedišama dalo mogućnost ulaganja u zlato, a ne u strane valute. Ministarstvo je ranije reklo da bi ta mera mogla da pomogne povratak kapitala u vrednosti od nekoliko desetina milijardi rubalja u zemlju.
Kupci zlatnih poluga u Rusiji su trenutno obavezni da plate 20 odsto PDV-a. Međutim, prilikom prodaje ingota, porez se ne vraća. Kao rezultat toga, potražnja za investicijama u zlatu u zemlji iznosi nešto manje od 3 tone godišnje.
Stručnjaci kažu da bi, ako bi se porez smanjio, potražnja mogla porasti na 50-100 tona. Ukidanje PDV-a će stvoriti tržište investicionog zlata u Rusiji, izjavio je za novine potpredsednik Sberbanke Andrej Šemetov. Prema njegovim rečima, zlato je, kao finansijski instrument, zaštićeno od inflacije, a u vreme geopolitičkih rizika metal bi mogao biti odlična zamena za tradicionalne investicije u američkim dolarima.
Resetiranje PDV-a na zlatne poluge moglo bi da podrži ideju de-dolarizacije ruske ekonomije, rekao je Aleksej Panferov, zamenik predsednika odbora Sovcombank. Uključivanje bezličnih metalnih računa u sistem osiguranja depozita moglo bi postati još jedan važan korak u tom pravcu, dodao je on.
Prema Svetskom savetu za zlato, potražnja za zlatom u Rusiji 2018. godine iznosila je 2,8 tona. U Kini je dostigla 304,2 tone, u Indiji - 162 tone, au Nemačkoj - 96 tona. U poređenju sa 2014, tražnja u Rusiji je pala skoro tri puta. Značajno povećanje potražnje za zlatom zabilježeno je u Kini i Kazahstanu nakon ukidanja poreza.
Kurir.rs/RT
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
