Svetac se javio u snu nemačkom komandiru i obećao mu da će se sa svojim vojnicima vratiti kući bezbedno, samo ako poštedi nedužno stanovništvo. Poslušao je svetitelja i nije se pokajao. U varošici Filijatrima, na Peloponezu, jedne zimske večeri 1944. godine zavladao je strah i trepet.
Grčki rodoljubi napravili su zasedu jednoj nemačkoj patroli i ubili četiri nemačka vojnika. Kad je za ovo saznao komandir ove male grupe nastanjene ovde, po imenu Johan Kunster, izbezumio se. Odmah se obratio štabu u Patri, tražeći uputstva kakvu odmazdu da primeni.
Odgovor koji je dobio bio je otprilike onakav kakav je i očekivao. Dobio je ovlašćenje da uhvati oko 20 građana varošice koje hoće i da ih strelja bez ikakvog isleđenja. Još mu je dato ovlašćenje da spali kuća koliko god hoće, kako bi kazna zauvek suzbila svako raspoloženje suprotstavljanja okupatorskim vlastima. Kunster, ne misleći da bi možda bilo bolje da čovečnije postupi u ovom slučaju, naročito kad je štab ostavio njegovom rasuđivanju primenu odmazde – potpisao je smrtnu kaznu. Ova vest se u varošici munjevito raširila.
U svim kućama zavladao je smrtni strah. Svaki je očekivao da sutradan, čim svane, smrt zakuca na njegova vrata. Noć je prošla, a niko oka nije sklopio. Ali prvi jutarnji časovi mirno su prolazili. Nemci nisu pristupili nikakvoj raciji niti preduzeli neke mere, koje bi nagoveštavale veliko zlo koje bi trebalo da dođe. Nemoguće je bilo da iko pogodi šta je posredi. Neki su pretpostavljali da je Kunster očekivao naknadna uputstva od svojih pretpostavljenih. Ali većina je bila izgubljena i nije im na um padalo nikakvo objašnjenje. Tako je završen dan, a ništa se nije dogodilo.
Rano izjutra sledećeg dana četiri sveštenika varošice pozvana su da se jave
komandiru Kunsteru. Sleđena srca sveštenici su ušli u kancelariju komandira, ubeđeni da će im on pokazati spisak na smrt osuđenih. Zatekli su ga kako ih očekuje sa izrazom koji ih je zaprepastio. U njegovom izgledu nije bilo ni traga ljutine. Čovek u čijim je rukama bio život i smrt svih stanovnika varošice, primio ih je mirno i bez vike.
“Učinite mi čast”, rekao im je, “da zajedno učinimo posetu crkvama u varošici. Hoću nešto da proverim…” Prirodno, sveštenici su se složili sa njegovim gestom. U svakom hramu koji su posetili, Kunster je pažljivo posmatrao sve ikone svetaca, ništa ne govoreći. Kad su ušli u hram Uspenja Bogorodice, nije trajalo dugo, a Nemac je iznenada stao ispred jedne ikone, koja je predstavljala starca, sa potpuno belom bradom, obučenog u svešteničke odežde. Bila je to ikona Svetog Haralampija.
Prilično dugo ju je gledao, a onda prošaptao: ”Taj je!” Posle je kleknuo, sagao glavu i pomolio se. Kad je završio, ustao je i uputivši se sveštenicima, rekao im: “Umirite se. Nesreća koju ste očekivali neće se dogoditi. Ovaj svetitelj spasao vas je, a zajedno s vama i moju dušu, koja bi upala u težak zločin”.
Šta se dogodilo?
Prve večeri pošto je potpisao naredbu za odmazdu Kunster je legao da spava. U snu mu se javi starac u starinskoj svešteničkoj odeždi, i rekne mu: “Sinko, nemoj da učiniš ono što si naumio. Ako me poslušaš i ne budeš prolio nevinu krv, bićeš pod mojom zaštitom. Obećavam ti da ćete se i ti i tvoji vojnici vratiti u svoju domovinu dobro i zdravo i nikome se od vas neće dogoditi ništa rđavo”.
Ovaj san učinio je na Kunstera veliki utisak. Ne znajući tačno da li je ovo bila neka božanska intervencija ili griža savesti, nije donosio nikakvu drugu odluku, samo da neće odmah primeniti odmazdu. U međuvremenu, zrelije će razmisliti o svemu.
I druge noći ponovio se isti san. Tajanstveni starac opet se pojavio i ponovio svoju preporuku i svoje obećanje: “Ne kolebaj se, sinko. Ne budi maloveran. Odbaci delo koje si naumio da činiš. Budi uveren da ćeš tako ponovo videti svoju ženu i decu. Ja ću te čuvati”.
Posle ovoga Kunster je pozvao sveštenike i zajedno sa njima posetio mesne crkve, ubeđen da će u nekoj od njih videti Svetitelja. I kada je video ikonu, više nije uopšte sumnjao. Blagodat Božja umekšala je njegovo srce, ispunila ga sažaljenjem. Neosporno verujući uveravanju Svetitelja, vratio se u svoju kancelariju i pocepao naredbu koju je bio potpisao.
Obećanje Svetog Haralampija dato Kunsteru ostvarilo se. Kada su Nemci napustili Grčku, on i njegovi ljudi, pod zaštitom Svetitelja, vratili su se živi i zdravi svojim kućama. Kunster nije zaboravio ovo čudo. Godine 1953. doputovao je iz Nemačke sa svojom ženom, da se pokloni ikoni ovog Svetitelja na dan njegovog praznika. Stanovnici ove varošice primili su ga sa ljubavlju.
Odslužena je sveta liturgija u crkvi Uspenja, a zatim su mu priredili ručak.
Za vreme ručka on je svima ispričao ovo čudo i dodao da je pred svoj polazak za Grčku video u snu Svetitelja, koji mu je rekao: “Čekam te u Filijatrima, gde si pokazao svoju veru. Tamo će te svi primiti sa velikom radošću“
Kurir.rs/Bašta Balkana
Foto: Profimedia/Vikipedija
