Grad, nekada poznat kao Gorki, potpuno je odsečen od ostatka sveta 1958. godine iz straha da bi mogli da ga preplave zapadnjački špijuni. "Otvoren" je posle raspada Sovjetskog saveza.
Bio je jedan od najzaštićenijih gradova u Rusiji, toliko da je i Rusima bila potrebna dozvola za boravak na toj lokaciji. Tu se nalazio značajan broj vojnih fabrika i najveći ruski nuklearni centar. Odatle je potekla i prva nuklearna sovjetska bomba.
Zato su izgrađena i brojna skloništa, mada se ne zna njihov tačan broj.
U pojedinim skloništima i dalje je sve u funkciji. Ventilacioni sistem radi, oprema se održava, a višeslojna vrata su hermetički zatvorena. Može da primi oko 150 ljudi, a mogu se naći hrana, voda i lekovi.
"U slučaju opasnosti, narod mora biti zaštićen i na bezbednom. Zato, postoje zalihe zaštitne opreme i sve što se ovde nalazi je očuvano", rekao je Igor Derjanin, penzionisani službenik.
Ipak, kako vreme prolazi, ova skloništa propadaju, tako da se razmišlja da li ih treba pretvoriti u muzeje.
Drugi, pak, smatraju da ih treba redovno održavati jer se nikada ne zna da li će ponovo zatrebati građanima.
Jedan od razloga zašto je ovaj grad bio izolovan 30 godina je i jedna autofabrika, pod imenom "GAZ".
Ta fabrika je tokom Drugog svetskog rata bila primorana da proizvodi vojnu opremu i zato su je Nemci bombama sravnili do dna.
100 dana je bilo potrebno lokalcima da potpuno obnove ovu fabriku, i od tada je ovo mesto bilo zabranjena zona. Danas ovde radi 20.000 ljudi i reč je o milijardama vrednoj proizvodnji.
Kurir.rs/AP Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
