Telefonski je poziv probudio Nokubongu usred noći. Djvojka s druge strane linije bila je udaljena samo 500 metara i rekla je kako Nokubonginu ćerku Sipokazi siluju trojica muškaraca koje su svi dobro poznavali. Nokubongina je prva reakcija bila poziv policiji, ali nije bilo odgovora. Ionako je znala da bi policiji trebalo dosta vremena da dođe do njenog sela na zeleno-smeđim brežuljcima južnoafričke pokrajine Istern Kejp. Ona je bila jedina osoba koja je mogla pomoći.
Njena ćerka Sipokazi je posetila prijatelje u jednoj od četiri male kuće u istom selu, ali njeni su prijatelji izašli oko 1:30, a ona je ostala da spava sama. Tada su je napala trojica muškaraca koji su pili u jednoj od susednih kuća.
”Bojala sam se, ali morala sam krenuti prema tamo, radilo se o mojoj ćerki.
Mislila sam da bi mogla već biti mrtva dok dođem do nje. S obzirom na to da je poznavala počinioce, oni bi mogli pomisliti da je moraju ubiti kako ih ne prijavila”, objašnjava Nokubonga.
Nokubongina slabo namještena koliba ima dve prostorije, spavaću sobu i kuhinju, u kojoj je uzela nož.
”Nož sam uzela zbog svoje bezbednosti, zbog udaljenosti do kuće u kojoj se sve događalo. Ovde nije baš sigurno. Bio je mrak i morala sam da upalim svetlo na svom mobitelu kako bih videla put”, govori Nokubonga.
Kad se približila kući, čula je vrisak svoje ćerke. Ušla je u spavaću sobu i pod svetlom svoga mobilnog videla užasan prizor silovanja svoje ćerke.
”Bojala sam se, samo sam stajala na vratima i pitala šta to rade. Kad su me videli, krenuli su na mene. I tad sam pomislila da moram da se branim, bila je to automatska reakcija”, kaže Nokubonga, odbivši da otkrije detalje onoga što se potom događalo.
Sudija u postupku protiv napadača kaže kako je Nokubongino svedočenje pokazalo da je ”postala vrlo emocionalna” kad je videla jednog od muškaraca kako joj siluje ćerku, dok su ostala dvojica spuštenih pantalona stajala sa strane i čekala svoj red.
Jasno je, međutim, da se Nokubonga branila nožem kad su je muškarci napali i da ih je izbola dok su pokušavali da pobegnu. Jedan je čak skočio kroz prozor. Dvojica su teško poveđena, dok je jedan umro. Nokubonga nije ostala u kući, niti videla koliko su teške njihove povrede bile. Uzela je svoju ćerku i povela je u obližnju prijateljevu kuću.
Kad je stigla policija, Nokubonga je uhapšena i odvedena u policijsku stanicu, gde su je držali u ćeliji.
”Mislila sam samo na svoje dete. Nisam imala nikakve informacije o njoj dok sam bila u zatvoru. Bilo je to traumatično iskustvo”, govori Nokubonga.
Istovremeno je Sipokazi u bolnici bila zabrinuta za svoju majku, zamišljajući je u ćeliji, slomljena srca zbog mogućnosti da u zatvoru ostane godinama. ”Tada sam priželjkivala da ja odslužim zatvorsku kaznu umjesto ne”. Budući da je još bila u šoku, slabo se sećala napada. Sve što je znala o napadu, ispričala joj je majka kad je nakon dva dana puštena uz kauciju. Od tog trenutka majka i ćerka međusobno daju emocionalnu podršku.
U Južnoj Africi silovanja obično ne dobivaju puno prostora u medijima. Razlog tome ponajviše je veliki broj silovanja u zemlji, otprilike 110 svakog dana. U nemogućnosti da objave Nokubongino ime, kako bi zaštitili anonimnost njene kćeri, jedne su je novine nazvale Mamom Lavicom. Uz tekst je objavljena fotografija lavice i njene mladunčadi. Ime se zadržalo.
U decembru 2018. dvojica napadača, 30-godišnji Holisa Sijeka i 25-godišnji Mncedisi Vuba, pripadnici istog klana kao i Nokubonga i Sipokazi, osuđeni su na 30 godina zatvora.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Printscreen
NE PROPUSTITE
