Radioaktivni otpad iz nuklearnih ispitivanja koja su Sjedinjene Države sprovele tokom Hladnog rata mogao bi ući u vode Pacifika iz raspadajuće betonske kupole u koju je otpad zatvoren, citirajući Gutereša.
“Svi znamo da je Pacifik postao mesto nuklearnog testiranja. Posledice tih testova su bile vrlo dramatične po ljudsko zdravlje i zbog trovanja morskih voda u nekim područjima”, rekao je Gutereš.
Vašington tajms podseća da su u periodu od 1946. do 1958. godine u Pacifiku Sjedinjene Države sprovele 67 kopnenih, vazdušnih i podvodnih ispitivanja termonuklearnog oružja. Pod međunarodnim pritiskom Vašington bio prisiljen da zaustavi testove, ali je ogromna šteta već bila učinjena.
Tako je 1. marta 1954. ispitana hidrogenska bomba na atolu Bikini, koja je bila 1.000 puta snažnija od eksplozije u Hirošimi. Zbog pogrešne procene američkih naučnikasnaga eksplozije “Castle Bravo” je bila 2,5 puta veća od očekivane. Više od 11.0000 kvadratnih kilometara okolnih područja prekriveno je radioaktivnim pepelom.
“Nekoliko sati kasnije je atol bio prekriven tankom belom praškastom tvari. Niko nije znao da je to radioaktivni otpad. Deca su se igrala u tom “snegu” i jela ga”, izjavio je ministar zdravstva Maršalovih ostrva Kalan Kaneko za list.
Tokoom nedavne posete ostrva Pacifika, Gutereš je primetio da bi u slučaju tropske oluje pukotine u sarkofagu na ostrvu Runit, gde su Sjedinjene Države ’80-ih odložile otpad “Castle Bravo”, mogle uništiti betonski bunker.
“Nedavno sam imao sastanak s predsednicom Maršalovih ostrva, Hildom Hajni. Ona je ozbiljno zabrinuta od rizik curenja radioaktivnog otpada koji je zakopan u nuklearnom sarkofagu na tom području”, rekao je Gutereš.
Stručnjaci kažu da, budući da je samo kupola izrađena od betona, a zidovi i dno nuklearnog sarkofaga su prirodnog podrekla, nema sumnje da je morska voda već prodrla unutra. U ovom slučaju, će uništenje “betonskog krova” samo pogoršati situaciju.
List navodi da su stanovnici Maršalovih ostrva uočili krater na Runitu, koji se pojavio nakon još jednog testa u maju 1958. godine. Za tri godine je umrlo šest američkih vojnika, koji su došli u kontakt s radioaktivnim otpadom s okolnih područja.
U početku je skladište, prekriveno kupolom debljine 46 cm, zamišljeno kao privremeno, ali do sada Sjedinjene Države nisu preduzele nikakve korake za obnovu odlagališta nuklearnog otpada.
Maršalova ostrva su ’80-ih potpisali sporazum o slobodnom udruživanju sa Sjedinjenim Državama s pravom na samoupravu, koja je rešila “sva prošla, sadašnja i buduća potraživanja vezana uz nuklearna ispitivanja”. Tako je kupola ostala u pod upravom ostrvske vlade, a tamo priznaju da nemaju sredstava da ojačaju kupolu i spreče katastrofu.
“Jasno je kao dan da lokalna samouprava nema ni iskustva ni sredstva za rešavanje problema, a potrebno je konkretno rešenje”, istaknula je vlada.
Kurir.rs/Logično.com
Foto: Screesnhot
NE PROPUSTITE
