Pucnjava je postala luksuz. Meci su skupi po i koštaju dolar. I sa manje novca koji cirkuliše na ulici, on kaže da se pljačke jednostavno ne isplate.
Za 24-godišnjaka, to označava težak period i za mafijaše u ovoj zemlji.
"Ako ispraznite svoj šaržer, to vas košta 15 dolara", rekao je El Negrito za AP. Ako izgubiš pištolj ili ga policija oduzme to je 800 dolara.
"Zvaničnici socijalističke administracije predsednika Nikolasa Madura prestali su da objavljuju statističke podatke o trendovima kriminala odavno.
Iako zvanične statistike nema, stručnjaci kažu da se oružani napadi i ubistva smanjuju u jednoj od najnasilnijih nacija na svetu. U venecuelanskoj opservatoriji za nasilje, neprofitnoj grupi sa sedištem u Karakasu, istraživači procenjuju da su ubistva pala za 20 odsto u poslednje tri godine na osnovu podataka iz medijskih isečaka i izvora u lokalnim mrtvačnicama.
Ovaj pad ima direktnu vezu sa ekonomskom krizom šifrom koja je pomogla da se izazove politička borba za kontrolu nekada bogate naftne nacije. Rast inflacije premašio je 1 milion odsto prošle godine, što je učinilo lokalne bolivare skoro beskorisnim. Ozbiljna oskudica hrane i lekova promorala je 3,7 miliona ljudi da pobegnu u Kolumbiju, Panamu i Peru - većina njih su mladi muškarci koje bande regrutuju.
Ali kako se zemlja spušta u stanje bezakonja, mnogi Venecuelanci koji se okrenu kriminalu nalaze se pod istim haosom koji je doveo do šireg političkog i socijalnog sloma.
Kritičari okrivljuju 20 godina socijalističke revolucije koju je pokrenuo pokojni predsednik Ugo Čavez, koji je eksproprisao nekada uspešne biznise.
Kao rezultat haosa, zločin nije toliko nestao koliko se jednostavno preobrazio. Dok napadi opadaju, izveštaji o krađi, od bakrenih telefonskih žica do stoke, rastu. U međuvremenu, trgovina drogom i ilegalna eksploatacija zlata postali su podrazumevane aktivnosti za organizovani kriminal.
Kada padne noć, ulice u Karakasu su jasne, jer većina stanovnika poštuje neobjavljeni policijski čas iz straha za svoju sigurnost. Uprkos značajnom padu ubistava, Venecuelanci obično ne gledaju svoje mobilne telefone na ulicama. Mnogi ostavljaju zlatne i srebrne burme na sigurnom mestu kod kuće, dok su drugi navikli da proveravaju da li ih se prati.
"Venecuela ostaje jedna od najnasilnijih zemalja u svetu", rekla je Doroti Kronik, koja predaje političke nauke na Univerzitetu u Pensilvaniji i koja sprovela opsežno istraživanje u sirotinjskim četvrtima Karakasa. "Ima ratne nivoe nasilja - ali nema rata".
El Negrito predvodi huligane pod nazivom Krejzi bojs, bend koji čini deo zamršene kriminalne mreže u Petareu, jednoj od najvećih i najstrašnijih sirotinjskih četvrti Latinske Amerike.
Gangster, koji je pristao na intervju sa dvojicom saradnika u svom skloništu na obroncima brda u Karakasu, rekao je da njegova grupa sada sprovodi otprilike pet otmica godišnje, znatno manje od prošlih godina.
Takve eksplicitne otmice su veliki posao. Tipično, žrtva je uhvaćena i držana kao talac do 48 sati dok njeni najbliži pokušavaju da prikupe što više novca, a otmičari se fokusiraju na brzinu i brz povratak, a ne na veličinu isplate.
El Negrito je rekao da otkup koji oni odrede zavisi od toga koliko koštaju žrtvina kola, a dogovor se može pretvoriti smrtonosan ako se ne ispune zahtevi.
Ali, kao i mnogi njegovi saradnici, razmišljao je o napuštanju posla u Venecueli i emigriranju. On je rekao da su neki ljudi napustili svet kriminala i tražili pošteniji rad u inostranstvu, bojeći se strogih kazni u drugim zemljama u kojima se zakoni više primenjuju.
Objašnjavajući da se bori da podrži svoju ženu i malu ćerku, El Negrito uzeo srebrni pištolj dok je pored njega na kmodi stajala Biblija. Robert Briceno, direktor venecuelanske opservatorije za nasilje, izjavio je da je pad ubistava stvar osnovne ekonomije: s obzirom na to da u Venezueli gotovina postaje oskudna, manje je krađe.
"Ovih dana niko ne radi dobro - ni pošteni građani koji proizvode bogatstvo ili kriminalce koji ih pljačkaju", rekao je on. Jedan saradnik Krejzi bojsa, koji je dao samo nadimak, Dog, rekao je da nema problema da pronađe municiju za svoje oružje na crnom tržištu. Rekao je da je izazov plaćati za njih u zemlji u kojoj prosečna osoba zarađuje 6,50 dolara mesečno.
"Pištolj je koštao jednu od ovih novčanica", rekao je on, pokazavši novčanicu od 10 bolivara koja se više ne može koristiti za kupovinu jedne cigarete. "Sada, ovo nije ništa."
Kurir.rs/nzherald.co.nz Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
