"Protekcionizam i trgovinski sukobi ugrožavaju svetsku trgovinu i zato su opasnost za naše blagostanje" - rekla je kancelarka a i poslednjem slušaocu u publici bilo je jasno koga je to nemačka kancelarka uzela na zub pred oko 20.000 apsolvenata elitnog Harvarda.
Angela Merkel je u govoru na Harvardu uspela da izvede, kako je to nemački Špigel nazvao, "diplomatsku špagu" i redom pokopavala gotovo sve aspekte Trampove politike, bez da ga je spomenula ijednom rečju. Publika je zahvalna, jer Harvard važi ne samo za jedan od najelitnijih svetskih univerziteta, on je i sinonim za liberalne i napredne SAD koje se ne mire sa činjenicom da u Beloj kući sedi Donald Tramp, dodaje se.
A sam američki predsednik, iako je dolazak Angele Merkel najavljen još krajem prošle godine, nije našao vremena za visoku gošću iz Nemačke.
"Tog dana predsednik neće biti u Vašingtonu", saopštila je Bela kuća, dok je Tramp u vreme kancelarkinog govora na Harvardu govorio pred apsolventima Vazduhoplovne akademije u Kolorado Springsu.
Nakon napada na Trampov protekcionizam i program "Amerika na prvom mestu", na spisku političkih tema koje je kancelarka obradila u govoru našla se i borba za zaštitu klime.
"Promena klime predstavlja opasnost za život svih ljudi na ovoj planeti. Spas je još uvek moguć, ali samo ako svako da svoj doprinos", rekla je Merkelova imajući u vidu američkog predsednika koji uporno negira postojanje bilo kakvih klimatskih promena.
Cilj njenih suptilnih kritika postao je najočigledniji u trenutku kada se više nije u toj meri radilo o globalnoj politici, već više o kućnom vaspitanju.
"Ne bismo smeli da reagujemo na prvi impuls. Ponekad je potrebno na trenutak zastati i razmisliti. A u to spada i da laži ne nazivamo istinama, a istine lažima", rekla je Angela Merkel pred oduševljenim apsolventima i profesorima Harvarda, dodaje DW.
Uoči govora na Harvardu Merkelova je dala intervju za CNN, što je ocenjeno kao još jedan šamar Trampu koji ne krije svoj prezir prema tom mediju. Ona je rekla da namerava da studentima Harvarda kroz svoju životnu priču pruži i "neke pouke".
Poslednji šef neke nemačke vlade koji se obraćao apsolventima Harvarda bio je politički mentor Angele Merkel Helmut Kol, 1990, odmah nakon pada Berlinskog zida.
Merkelova je objasnila da je Berlinski zid odredio dobar deo njenog života.
"Berlinski zid je tada vrlo ograničavao moj život u DDR-u, ali on nikada nije uništio moje čežnje i snove", rekla je Angela Merkel.
"Ponovo imamo zidove, zidove u glavama, zidove sačinjene od tvrdoglavosti i neznanja... Moja je želja da srušimo te zidove", navela je.
Poznato je da američki predsednik želi da izgradi zid prema Meksiku kako bi zaustavio ilegalne useljenike.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: EPA / CJ Gunther
NE PROPUSTITE
