Najnovije vesti

NA DANAŠNJI DAN SVET SE SEĆA SLAVNOG REVOLUCIONARA: Mladi vojnik se prijavio da ga ubije, a ovo su bile poslednje Če Gevarine reči koje i danas odzvanjaju! Usledila je brutalna egzekucija! (UZNEMIRUJUĆI FOTO)
Foto: Profimedia

kubanski gerilski vođa

NA DANAŠNJI DAN SVET SE SEĆA SLAVNOG REVOLUCIONARA: Mladi vojnik se prijavio da ga ubije, a ovo su bile poslednje Če Gevarine reči koje i danas odzvanjaju! Usledila je brutalna egzekucija! (UZNEMIRUJUĆI FOTO)

Planeta

Danas se navršava 91 godina od rođenja legendarnog južnoameričkog revolucionara Ernesta Če Gevare.

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac. Predstavljao je jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi, a nakon nje se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe širom sveta!

 

Napustio je Kubu 1965. i pošao u DR Kongo, odakle je planirao da pokrene afričku revoluciju. Nakon potpunog neuspeha ove operacije, isto je pokušao i u Boliviji. U to vreme, već je postao ozbiljan "trn u oku" kapitalističkih vlasti, u prvom redu SAD.

Upravo su američki specijalci trenirali bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Če Gevaru u čemu su i uspeli 8. oktobra 1967. Sutradan, najveći simbol revolucija 20. veka, mučki je ubijen.

 

Njegova smrt ostala je do dan-danas kontroverzna. Bolivijski lekari su mu posle smrti amputirali šake, a vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju gde je sahranjen zajedno sa još šest drugih gerilaca. Telo je pre toga prikazano novinarima.

foto: Profimedia

Bivši agent CIA, Feliks Rodrigez, seća se operacije zarobljavanja Če Gevare.

 

"Za nas je bilo veliko iznenađenje što smo uspeli da ga zarobimo. Svi su mislili da će operacija trajati dugo, mesecima, a bataljon samo što je počeo operaciju 1. oktobra i već 8. oktobra ga je zarobio. Niko nije očekivao da to može da se desi tako brzo“, naveo je on.


Rodrigez je u intervjuu otkrio da su nakon streljanja Če Gevare želeli da mu odseku glavu i pošalju je Fidelu Kastru kao dokaz revolucionareve smrti, ali su na kraju ipak odlučili da mu pošalju šake.

Šake su stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu, a 15. oktobra 1967. Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio 3 dana žalosti.

foto: AP

Bolivija je decenijama odbijala da otkrije mesto konačnog počivališta kubanskog revolucionara. Krilo se čak i to i da li je Če kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko Čeovih posmrtnih ostataka vodio je upravo Feliks Rodrigez, ali o tome nikad nije svedočio.

 

Tek krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas, ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige "Če Gevara: Revolucionarni život“, da je Če sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu.

foto: Profimedia

Međunarodni tim istraživača je kopao na toj lokaciji više od godinu dana, da bi u julu 1997. godine tim kubanskih geologa i argentinskih forenzičara našao ostatke 7 tela u dve masovne grobnice, uključujući jedno bez šaka.

 

Bolivijsko ministarstvo unutrašnjih poslova je identifikovalo telo kao Če Gevarino 12. jula 1997. nakon provere zuba iako i danas postoje teorije po kojoj pronađeni ostaci nisu ostaci kubanskog revolucionara.

foto: Profimedia

Francuski novinar Mark Iten je bio jedini reporter koji je ovekovečio Če Gevarinu smrt. Njegove fotografije prikazuju Gevarino telo u jakni vojnog stila na kojoj se nalaze tragovi zemlje, kao i slike tela odmah posle smrti. Iten je fotografije poslao Frans presu i reč je o slikama koje su obišle svet i izazvale zgražavanje javnosti. One se sada nalaze u arhivi francuske novinske agencije.

 

9. oktobar 1967.

Pošto još bio i ranjen, 9. oktobra 1967. godine, nije mu bilo druge, nego da se preda bataljonu koji su obučavale američke Zelene beretke, pod komandom 28-godišnjeg kapetana Gerija Prada.

 

"Ne pucaj - ja sam Če. Vredniji sam ti živ", navodno je rekao revolucionar.


U jednom intervjuu Prado se setio tog trenutka. "Osetio sam sažaljenje, jer je izgledao tako siromašno, tako umorno, tako prljavo. Ne biste mogli da kažete da je bio heroj. Nema šanse", rekao je Prado.

Gevara je sa svojim zarobljenim drugom Simeonom Vilijem Kubom Sarabijom prebačen u seosku školu u La Higueru. Držali su ih u odvojenim prostorijama.

Prado je imao nekoliko razgovora s Čeom. Kaže da mu je doneo hranu, kafu i cigarete.

 

Kad je Gevara upitao šta će biti s njim, Prado mu je rekao da će ići pred vojni sud u Santa Kruzu.

 

"To mu je bilo zanimljivo. Ideja da će možda dobiti šansu na sudu", kaže Prado.

 

Suđenja, naravno, nije bilo. Sledećeg dana dobili su naređenje da ga se otarase.

 

Mario Teran, 27-godišnji mlađi vodnik, prijavio se za taj posao. Okončao je Gevarin život sa dva rafala iz automatske puške.

“Znam da si došao da me ubiješ. Pucaj, samo ćeš ubiti čoveka”, navodno su bile poslednje Če Gevarine reči.

 

Iako je Prado tvrdio da nije imao ništa s Gevarinim ubistvom, otvoreno je rekao da je takva procedura bila uobičajena u to vreme i da je i sam Gevara nadgledao egzekucije nakon Kubanske revolucije.

 

"Ubijen je i to je za svaku osudu, ali ako zamislite taj trenutak... u tom trenutku, to je bilo opravdano", tvrdi Prado.

 

Veruje se da Mario Teran i dalje živi u Boliviji pod imenom Pedro Salazar.

Kurir.rs/Vašington post/Sputnjik
Foto: Profimedia

 

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...