Raspadom SSSR-a stvorila se fama oko novca koji se decenijama slivao u kasu Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Nakon neuspelog puča jednog krila KPSS 1991. godine policija je upala u trezor Centralne banke, gde je pronašla samo 240 tona zlata, što je bilo manje od rezervi jedne Venecuele. To je odmah izazvalo podozrenje u javnosti.
Međutim, sumnje je dodatno podgrejala serija samoubistava visokih komunističkih činovnika. Tako je za mesec dana troje knjigovođa partije izvršilo samoubistvo skakanjem sa prozora zgrada u kojima su živeli. I to nije sve, prema istraživanju ruske televizije „Zvezda“, odmah nakon puča počela je serija samoubistava - u narednih nekoliko meseci život je sebi oduzelo 1.746 partijskih činovnika.
Koliko je teorija o nestalom zlatu bila popularna u društvu početkom devedesetih godina pokazuje i to da je ministar finansija Jegor Gajdar angažovao američku agenciju „Krol“, koja se bavila traganjem za tajnim računima visokih svetskih lidera, da otkrije da li je zaista postojalo partijsko blago.
Inače, Komunistička partija Sovjetskog Saveza je samo od članarine (1,3-3 odsto od mesečne plate svakog člana partije) skupljala milione dolara a imala je i veoma razvijenu izdavačku delatnost.
Svaki pravi komunista je, osim članarine, morao da popunjava svoje police aktuelnim marksističko-lenjinsko-staljinističkim tumačenjima svetskih problema.
"Na primer, na 28 jezika izlazio je časopis ’Sovjetski Savez‘, koji se prodavao po svetu. U partijsku kasu se svake godine samo od tog časopisa slivalo više od milion dolara čistog profita. To je samo jedan primer. Osim njega, postojao je ogroman broj listova koje je izdavala agencija ’Novosti‘, u kojoj su radili poznati novinari. Bio je jako prodavan jer su mnogi ljudi u inostranstvu želeli da znaju kako živi Sovjetski Savez“, objašnjava ruski publicista i analitičar Igor Privalov.
NE PROPUSTITE
Osim toga, partija je posedovala i hotele, sanatorijume, ogroman broj administrativnih zgrada a pretpostavlja se da je partija godišnje prihodovala tri miliona dolara. A mogli su da uzimaju pare i iz državnog budžeta.
Kada se zemlja raspala, pare su uglavnom sklonjene u inostranstvo preko mreže banaka koje je Sovjetski Savez osnovao na Zapadu. Prebacivanjem novca u inostranstvo bavio se KGB, ali i druge organizacije. Prema proračuna „Zvezde“, iz SSSR-a su izašle neverovatne tri hiljade milijardi dolara.
„Partija je, iz više razloga, dugo prebacivala novac u inostranstvo i tamo ga ulagala. Tamo su se otvarale kompanije koje su finansirale, između ostalog, i obaveštajnu aktivnost SSSR-a. One su danas vrlo uspešne i svi misle da se radi o zapadnim kompanija, a u stvari su napravljene od sovjetskog novca“, navodi Privalov.
NE PROPUSTITE
Koliko je sovjetski novac ušao u sve pore zapadnog sistema, analitičar navodi primer ulaganja u snimanje holivudskih filmova i time ubacivanje sovjetskog novca u realne tokove.
"To je bila uigrana šema. Niko nije izvozio zlato u koferima“, dodaje on.
I zato, kada se početkom devedesetih godina sve srušilo, nikome nije bilo jasno gde su nestale tolike milijarde koje su komunisti, kako se mislilo, decenijama sakupljali i umnožavali.
Američka agencija „Krol“ je podnela izveštaj Gajdaru i na tome je sve ostalo. Istraga je stala, a izveštaj nestao. Ruski ministar više nijednom rečju nije pominjao zlato. Kako mnogi pretpostavljaju, u izveštaju su se nalazila imena ljudi koji su zavladali novcem KPSS, a protiv kojih se nije usudio da krene.
„Obratite pažnju, deca svih članova Politbiroa, sve njihove porodice, čim se raspala zemlja odmah su otišli u inostranstvo. Svi oni i danas žive u inostranstvu. Šta vi mislite, da oni žive od plate? Naravno da ne“, zaključio je ruski analitičar.
(Kurir.rs/Sputnjik Srbija/Milena Cmiljanić/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
