Očekuje se da će talas biti na vrhuncu od srede do petka, kad će područje od Španije do Poljske iskusiti temperature 11 do 17 stepeni više od uobičajenih. Biće od 35 do 40 stepeni.
Na nekim mestima biće i toplije, posebmo u gradovima, u kojima zbog asfalta i betona, efekat „toplotnoh ostrva“ dodatno povećava temperature.
Finski meteorolog Mika Rantanen rekao je da računarski model za Francusku predviđa vrućinu nezabeleženog intenziteta za jun. Talasi vrućine u rano leto mogu da budu posebno opasni zato što ljudi nisu imali vremena da se prilagode. Stariji, beskućnici i oni bez klima-uređaja najosetljiviji su na bolesti povezane s vrućinom.
"Toplotni talasi su tihe ubice. Zbog jednog takvog talasa iz 2003. godine umrlo je 70.000 ljudi. Prošlog leta u Nemačkoj je bilo najmanje 1000 smrtnih slučajeva“, napisao je Stefan Ramstorf, klimatski naučnik iz Potsdama.
Najviše temperature pogodiće zapadnu i centralnu Evropu. U najteže pogođenim mestima u Španiji i Francuskoj temperature će biti od najmanje 40 stepeni tri dana zaredom. Španski meteorolog Silvia Laplana rekla je kako "dolazi pakao". Predviđa se da će u petak u Madridu biti 40,6 stepeni, što će biti najviša temperatura ikad zabeležena u tom gradu.
Slične temperature može očekivati i Pariz koji se nalazi pod narandžastim upozorenjem.
Francuski meteorolog Gijom Voznika rekao je kako je izgledno da će Francuska u petak dobiti novi temperaturni rekord od 45 stepeni i srušiti onaj iz 2003. godine od 44,1 stepena.
Daleko na severoistoku, u Berlinu se u četvrtak očekuju rekordne temperature, a u Potsdamu će biti dva stepena toplije nego ikad ranije. U Ženevi se u sredu i četvrtak očekuje 37 stepeni. Čak će i u Kopenhagenu biti iznad 30 stepeni. Nacionalni temperaturni rekordi za jun očekuju se u Austriji (38,6), Nemačkoj (38,5) i Švajcarskoj (37,2), kao i u većini ostalih regija. Biće ugroženi i neki apsolutni rekordi postavljeni uglavnom u julu i avgustu.
I u južnoj Švedskoj i susednoj Danskoj moguće su temperature od 35 stepeni.
Šta je uzrok velikog toplotnog talasa?
Sve pokreću dva snažna sistema visokog pritiska. Jedan je blizu Grenlanda, a drugi iznad severne i centralne Evrope. Kad se sledećih dana povežu, blokiraće sistem niskog pritiska južno od njih, koji bi Evropi doneo hladniji vazduh. Ta dva sistema u kombinaciji s hladnijim područjem niskog pritiska iznad mora, usmeriće „španski oblak“ iznad kontinentalne Evrope i Velike Britanije. Područje vrelog vazduha koje dolazi iz pustinja u Španiji i Sahari, raširiće se Francuskom, Velikom Britanijom i Nemačkom i rezultirati temperaturnim rekordima i jakim olujama. U nekim područjima, vrućina će doći kao šok.
Na primer, Nemačka može da očekuje jedan od pet najtoplijih meseci u istoriji, kada su u pitanju merenja za jun.
Ovaj rani toplotni talas poslednji je u nizu istorijskih vrućina u poslednje vreme. Najtoplija leta u Evropi od 1500. godine bila su 2018, 2010, 2016, 2003. i 2002.
Treba imati u vidu i područje visokog protiska, koje je odgovorno i za veliko topljenje na Grenlandu sredinom juna.
I to topljenje leda i talas vrućine povezani su s „blokirajućim uzorkom“, koji se sastoji od velikih i tromih područja visokog protiska na severnim geografskim širinama, koji se mogu zadržati na jednom mestu i prouzrokovati ekstremne vremenske uslove. U svetu koji se sve više zagreva, takvi uzorci mogli bi da budu sve uobičajeniji.
Iako će ovaj talas doseći vrhunac krajem nedelje, vremenski uslovi topliji od normalnog verovatno će potrajati u zapadnoj i centralnoj Evropi. Ponešto hladniji vazduh može se trenučno očekivati u nordijskim zemljama i Aziji.
Kurir.rs/Index.hr Foto: EPA/AP
NE PROPUSTITE
