Tada će nas na planeti biti 11 milijardi. Iako je čovečanstvo već iskusilo pad stanovništva ovaj put će biti drugačije.
"U prošlosti, kada je svetska populacija doživela pad," kaže Tom Vogl, sa univerziteta u San Dijegu, "bilo je to zato što je mnogo ljudi umrlo." U međuvremenu će taj prelaz biti rezultat manjeg broja novorođene dece – kao rezultat porasta prihoda i nivoa obrazovanja. To posebno vredi za žene, i posebno u manje imućnim zemljama.
Prognoziranje je uvek nezahvalno, ali Vogl je rekao da su projekcije stanovništva obično "manje nesigurne" od ostalih socijalnih i ekonomskih projekcija. To je zato što istraživači otprilike znaju koliko je ljudi sada, kao i koliko su svi stari, pa mogu sa sigurnošću da nagađaju koliko će ljudi biti u narednih nekoliko decenija. A to znači da mogu da pogode i koliko će dece imati ti ljudi, piše portal Atlantic. Čak i ako se buduća stopa plodnosti malo odmakne od očekivanja, rekao je Vogl, to neće "promeniti činjenicu da će svetsko stanovništvo negde u sledećih 100 godina doći do vrhunca."
S obzirom da se neke odrednice onoga šta će stanovništvo biti 80 godina od danas, neće menjati, danas je moguće predvideti široke demografske pomake.
"Do trenutka kad se svetska populacija stabilizuje, ", rekao je Vogl. I presudno, ljudsko će stanovništvo u celini da ostari. Podaci UN-a sugerišu da će se tokom osam decenija od 2020. do 2100. godine broj osoba starih 80 i više godina povećati sa 146 miliona na 881 milion; otprilike u istom tom vremenu, srednja starost ljudi će se povećati sa 31 na 42 miliona.
Kada stanovništvo jedne zemlje ostari poput ovog, "to obično predstavlja velike probleme politici zemlje", rekao je Vogl. Prema ovom scenariju, radni ljudi moraju da podržavaju sve veći broj penzionera.
Japan se često navodi kao primer zemlje koja se trenutno suočava sa tim problemima zbog niskih stopa plodnosti i dugog životnog veka.
"Kada se to dogodi na globalnom nivou, to znači da će se ta penziona kriza dogoditi u mnogim zemljama samostalno, u različitim delovima sveta, na tom globalnom putu", rekao je Vogl.
Kako se svaka država susreće s tim problemom, imigracija - dovođenje mlađih, spremnih za rad iz zemalja sa nižom koncentracijom starijih ljudi - mogla bi suzbiti dinamiku starenja. Ali današnja politika kaže da imigracija nije jednostavan proces. Manje kontroverzni načini za nadoknađivanje ovog problema uključuju rastuću ekonomiju jer će biti potrebno više novca i stvaranje više mogućnosti za žene na tržištu rada, što bi promenilo nivo radnika i penzionera u državama.
Populacioni trendovi u ostatku veka takođe će izmeniti teksturu porodičnog života. Kako se stopa plodnosti smanjuje u mnogim delovima sveta, porodice će se smanjivati. To znači da će deca imati manje braće i sestara, a roditelji mogu da ulože više svojih resursa i pažnje u svako dete, možda će platiti više da bi ih poslali u bolju školu, napominje Parfe Elundu-Enjžue, profesor razvojne sociologije na Univerzitetu Kornel. "Isto tako, kultura se kreće u smeru u kojem porodice postaju jezgrovitije, a ne šire", dodaje.
"Tako ste, na primer, u Africi proširili porodične sisteme u kojima bi ljudi živeli sa rođacima i srodnicima. U mnogim kućama ta bi porodična struktura mogla bi da počne da ustupa mesto manjim porodicama."
To će imati i emocionalne posledice - ljudi bez mnogo rodbine mogli bi da žude za porodicom. Ali moglo bi imati i ekonomske posledice. Velike porodice bolje rešavaju finansijsku odgovornost jer članovi sebi mogu međusobno da pomažu, kaže Elundu-Enjžue.
"Kako se porodice smanjuju, moramo da razmišljamo o toj dimenziji ekonomskog blagostanja: kako upravljamo rizikom?" Kad Elundu-Enjžue razmišlja o nadolazećim demografskim pomacima, on se takođe pita kako će oni promeniti svetska kulturna središta.
"Budući da mladi oblikuju veliki deo velikih segmenata kulture - recimo umetničke kulture ili sportske kulture - bilo bi zanimljivo videti gde će većina mladih biti", kaže on. Prema njegovim proračunima na temelju podataka UN-a, udeo svih ljudi na Zemlji mlađih od 25 godina koji žive u Aziji smanjiće se s 56 na 37 odsto između 2020. godine i 2100. U međuvremenu, udeo Afrike u globalnoj populaciji mladih povećaće se s 25 na 48 odsto. Procenat koji živi u ostatku sveta neće se mnogo menjati. Usled svega toga promeniće se i sama
planeta.
"Napravili smo čitav niz štete prirodi", rekao je Vogl o učincima naglog porasta globalnog stanovništva u 20. veku. Na pitanje koliko je zabrinut za prirodu zbog daljeg rasta, rekao je: "Prilično me brine, uglavnom potpuna nesposobnost globalnog političkog aparata da se uhvati u koštac s tim problemom i pokuša da pronađe rešenja."
Nažalost, demografske promene 21. veka neće mnogo pomoći. Elundu-Enjžue ističe da će problemi koji nastanu - bilo da se odnose na okolinu, promenu porodične strukture ili bilo kog drugog problema - pogoditi različite zemlje i regije u različitim vremenima.
"Dogovor nikad zapravo nije bio jača strana ljudskog roda, ali zato imamo još 80 godina da se oko toga dogovorimo i za to pripremimo", kaže on.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto ilustracija: AP)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
