Planiralo se da će biti viši od 300 metara, s barem 3.000 soba i pet vrhunskih restorana. Trebalo je da se zove Rjugjong Hotel – prema istorijskom imenu severnokorejskog glavnog grada, što u prevodu znači 'grad vrba'.
Otvaranje je predviđeno dve godine kasnije, međutim, to se nikad nije dogodilo. Građevina je dosegla planiranu visinu 1992. godine, ali je još bila bez prozora i tako je ostalo i idućih 16 godina. Dobila je i nadimak 'Ukleti hotel'.
Od tada je hotel obložen metalom i staklom, a kasnije su u njega ugradili i LED rasvetu pa su ga donekle pretvorili u blešteći noćni spektakl. Građevinski radovi su mnogo puta počinjali i prestajali, a to je podstaklo spekulacije hoće li se ikad otvoriti za goste.
Ipak, do danas nije otvoren, ali je zato ipak oborio jedan rekord – najviše nenaseljene građevine na svetu.
Hotel Rjugjong zapravo je posledica hladnoratovskog pokazivanja mišića između Južne i Severne Koreje. Godinu ranije, 1986., južnokorejska firma izgradila je tada najviši hotel na svetu, "Vestin Stamford" u Singapuru, koji je sa svojih 226 metara visine i danas jedan od najviših hotela u Aziji. Seul se u to vreme već pripremao za Olimpijske igre, a Pjongjang je organizovao kao reakciju na to Svetski festival mladih i studenata 1989. godine. Ideja je bila da se do početka igara izgradi ovaj hotel, čime bi ukrali svetski rekord.
Vlada je već uložila milijarde u izgradnju drugih objekata – stadiona, proširenja aerodroma, asfaltiranja novih puteva. To je opteretilo krhku ekonomiju, a spremao se i raspad SSSR-a pa je Severna Koreja ostala bez velike podrške.
Severna Koreja bila je zaokupljena ekonomskom krizom. Iako je spoljašnjost bila završena, gradnja je zaustavljena 1992., a na vrhu zgrade ostala je samo dizalica. Zgrada se sastoji od tri krila, od kojih je svako nagnuto pod uglom od 75 stepeni, i tako čini kupu koji završava s 15 najviših spratova, predviđenih za restorane i vidikovac. Piramidalni oblik nije odabran slučajno – za razliku od sličnih građevina, umesto od čelika, hotel je izgrađen od armiranog betona.
"Razlog za ovo odstupanje je da bi gornji spratovi bili što lakši. Nisu imali savremene građevinske materijale, pa je izgrađen od betona. Na taj način ne može se izgraditi klasični, vitki neboder, nego morate imati masivnu bazu sa suženim vrhom“, objašnjava Kalvin Čua, arhitekta iz Singapura.
Posle Korejskog rata većina građevina u Severnoj Koreji je napravljena od betona.
Rjugjong je možda bio dizajniran da izgleda kao planina, a ne piramida, jer planine igraju važnu ulogu u simbolizmu zemlje.
Zvanična biografija Kim Džong-ila, pokojnog oca današnjeg diktatora Kim Džong-una, kaže da je rođen u tajnom vojnom kampu na planini Paektu, najvišoj planini na Korejskom poluostrvu, prikazanom u državnom grbu ove zemlje, iako mnogi istoričari tvrde da je rođen u Rusiji.
"To je vrlo ikonična građevina, ali mislim da je važno razmotriti gde je smeštena u odnosu na čitavo gradsko tkivo Pjongjanga. To je poput svojevrsnog obeliska. Ako se setite obeliska na Trgu svetog Petra u Vatikanu, on ima simbolično značenje, a slično je i s ovim hotelom“, kaže Čua.
Kad su 2008. godine, nakon 16 godina pauze, potpisali ugovor s egipatskom kompanijom Orasco, o uvođenju 3G mreže, ugovor je obuhvatio i nastavak gradnje hotela.
Radnici i egipatski inženjeri ugradili su staklene i metalne ploče u betonsku konstrukciju po ceni od 180 miliona dolara, i zgrada je dobila sjajni izgled. Projekat završen 2011. podstakao je nagađanja o otvaranju hotela.
Krajem 2012. nemačka grupa luksuznih hotela Kempinski najavila je da će se Rjugjong delimično otvoriti pod njegovom upravom sredinom 2013., ali su se potom povukli iz pregovora nekoliko meseci kasnije s objašnjenjem da 'ulazak na tržište trenutno nije moguć'.
Zato su se pojavile javile glasine da zgrada ima lošu tehničku izvedbu zbog zastarelih materijala. Osim toga, 2014. se u Pjongjangu urušila stambena zgrada s 23 sprata jer gradnja, kako su pisali severnokorejski državni mediji, 'nije bila izvedena kako treba'.
Rjugjong je oživeo 2018. godine kada su na njegovu fasadu ugrađene LED diode, pretvarajući zgradu u najveći svetlosni šou, ali je postao i deo propagandne mašinerije.
"Znam da ga uključuju samo kad je neka važna priredba u gradu, ali nije stalno osvetljen zbog uštede struje“, kaže američki novinar Vil Ripli.
Poslednjih godina u okolini zgrade sprovedeni su opsežni radovi i može mu se prići bliže, čak do prednjeg ulaza. Prošle godine je dodat znak "Hotel Ryugyong" na korejskom i engleskom jeziku.
Ostaje pitanje hoće li se ikada otvoriti?
"To je vrlo teško reći, jer kako je zgrada obložena staklom, ne možete videti unutra. Nema sumnje da se nešto događa. To je vrlo velika zgrada. Nije nezamislivo da bi se neki njen deo mogao otvoriti. To je verovatnije nego da se otvori ceo hotel. Da je zgrada moja, ja bih se usredsredio na uređenje samog vrha i dna“, rekao je Sajmon Kokerel, generalni direktor Korio grupe, firme sa sedištem u Pekingu, specijalizovane za turističke posete Severnoj Koreji, i jedan od retkih stranaca koji su bili u hotelu.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
