Profesor Nil Gemel sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu, koji je bio na čelu tima, prikupio je 250 uzoraka iz vode - kože, ljuske, perja, krzna, izmeta i urina.
"Bilo je preko hiljadu prijava da se nešto neobično videlo u jezeru Loh Nes što je, naravno, podstaklo priče o čudovištu koje tamo živi. Od svih tih prijava možda su četiri objašnjenja najizglednija. Naše istraživanje odbacuje većinu tih teorija, ali jedna je i nakon ovoga ostala prilično izvesna", rekao je Gemel.
Na kraju istraživanja tim je saopštio da je čudovište Nesi najverovatnije džinovska jegulja. Kako je profesor Nil objasnio, tokom istraživanja tim je našao neverovatno veliku količinu DNK jegulje.
Ono što ni oni ne mogu da utvrde je da li je reč o džinovskoj jegulji ili velikom broju malih jegulja. Ipak, kako je dodao, teorij ao džinovskoj jegulji je "barem prihvatljiva".
Takođe, DNK istraživanje nije našlo dokaze o teoriji da je čudovište iz Loh Nesa drevni reptil dugog vrata poznat kao pleziosaur.
Jezero Loh Nes je inače najveći i drugi po dubini rezervoar slatke vode u Velikoj Britaniji.
Kurir.rs / AP
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
