Uragan sada ide ka Floridi.
Kao i obično nakon katastrofalnih oluja poslednjih godina, postavlja se pitanje: Je li globalno zagrevanje učinilo tu oluju snažnijom i ubitačnijom nego što je inače bila? I dok klimatski skeptici često tvrde da to nije istina i optužuju medije za senzacionalizam, klimatski eksperti kažu da globalno zagrevanje zaista čini uragane snažnijim i destruktivnijim.
To tvrde klimatski stručnjaci Majkl Man i Endru Desler. Man je klimatolog, geofizičar i direktor Centra za nauku o Zemlji na Univerzitetu Pensilvanija u SAD i jedan od autora Međuvladinog panela o klimatskim promenama koji je, zajedno s Alom Gorom, dobio Nobelovu nagradu za mir 2007. godine.
Osim toga, Man je najpoznatiji po tome što je sa naučnim saradnicima 1999. rekonstruisao temperaturu u poslednjih 1.000 godina i konstruisao čuveni "grafikon hokejaške palice", nazvan tako jer se na njemu temperatura u poslednjih stotinak godina naglo diže, poput zakrivljenog vrha hokejaške palice.
Bahami, koji su za neke dom, a za druge letovalište iz snova, pretvorili su se u noćnu moru zbog uragana Dorijana. Ali, to je samo početak jer ako se ne suočimo s klimatskom krizom, zagrevanje će pretvoriti sve više fantastičnih pejzaža, gradova i drugih odredišta u prizore iz pakla, pišu Man i Desler. Iako nauka još nije specifično utvrdila koliko su tačno klimatske promene pogoršale uragane poput Dorijana već znamo da je globalno zagrevanje povećalo štetu koju čine.
Naime, nije slučajnost to što je Dorijan jedna od dve najjače oluje koje su došle do kopna sa Atlantika, oluja s najvećom kontinuiranom brzinom vetra istočno od Floride, kao i najsnažniji uragan koji je ikad pogodio Bahame. A Dorijan je usledio manje od godinu dana nakon što je Florida pretrpela prvi uragan kategorije pet koji je pogodio kopno u nekoliko decenija.
Znamo i osnovno objašnjenje za taj trend. Toplija voda daje više "goriva" uraganima. Dorijan su ojačale temperature mora daleko iznad proseka.
Dorijanova ruta išla je preko mora u Karibima koje je od 0,5 do 1 stepena toplije od "normalnog" - s tim da je ono što američki Nacionalni centar za atmosferu i okeane računa pod "normalnom" temperaturom (prosek između 1981. i 2000.) već za oko 0,7 Celzijusovih stepeni toplije od predinustrijskog doba, pre nego što su ljudske aktivnosti počele da zagrevaju atmosferu i okeane.
Drugim rečima, Dorijan je snažniji nego što bi bio da u poslednjih 150 godina nismo izbacivali ugljen-dioksid u atmosferu. Maksimalne bezine vetra najintenzivnijih oluja povećavaju se za 7 odsto za svaki Celzijusov stepen.
NE PROPUSTITE
Ipak, postoje još dva razloga povezana s globalnim zagrevanjem zbog kojih se verovatno pogoršala šteta izazvana Dorijanom. Toplija voda olakšava oluji da drastično ojača u vrlo kratkom roku, što se u stručnoj terminologiji zove rapidna intenzifikacija. Tako je Dorijan prešao iz oluje kategorije 2 u kategoriju 5 u samo dva dana. Nedavna studija pokazala je da je takvo naglo jačanje sve češće. A Dorijan je četvrta oluja kategorije 5 na Atlantiku u samo četiri godine.
Drugi je razlog nešto što smo takođe mogli da primetimo kod Dorijana, ali i ranije kod Harvija i Florens. Naime, izgleda da klimatske promene, iako ubrzavaju rast oluja, usporavaju njihovo geografsko kretanje. Da se Dorijan kretao normalnom brzinom, razaranje na Bahamima bilo bi daleko manje. Ali Dorijan je praktično stao iznad Bahama i potpuno ih opustošio.
Kurir.rs/Index.hr Foto: AP
NE PROPUSTITE
