Odrasli su zajedno u planinama Ekvadora u katoličkom gradiću Kuenka. Porodice su im se družile, pa je bilo i logično u kom smeru će njihova priča nastaviti da se razvija. Nakon što su se venčali 1988. godine, Alfonso je otišao u Njujork na nekoliko godina, pre nego što se vratio u Ekvador po Anu i odveo je u bolji život. Ili su barem tako mislili, piše Tajm.
Iznajmili su kuću u Kvinsu, a ubrzo i dobili sina. Alfonso je radio svakojake poslove, ne bi li prehranio porodicu dok se nije stvorila prilika života.
Prijatelj mu je pomogao da 1996. dobije posao iz snova u prijemnom odeljenju za obradu hrane, likera i zaliha restorana "Prozori sveta".
Tridesetčetvorogodišnji Čimbo je skakao poput malog dečaka koji je dobio igračku koju je oduvek želeo. Tada je i počeo njegov san da će konačno imati priliku da uštedi novac kako bi on i Ana otvorili svoj restoran.
Čimbo je unapređen na menadžersku poziciju u avgustu 2001. godine. Međutim, baš tih dana Ana je doživela pobačaj. Uzeo je slobodan dan kako bi se brinuo o njoj, s namerom da se vrati na posao sutradan, 11. septembra.
U pet ujutru 11. septembra Čimbo je ustao i tiho izašao iz kuće oko pet i trideset. Obično bi poljubio suprugu, koja je bila još uvek u krevetu, ali ne i tog jutra. Ana kaže da je ustala iz kreveta, videla ga kako odlazi i rekla mu "Doviđenja, moja ljubavi".
"Prozori sveta" bio je restoran koji se otvorio 1976. godine na vrhu Svetskog trgovinskog centra. Upravo je ovaj restoran pomogao da se antipatija prema Svetskom trgovinskom centru pretvori u prihvatanje bliznakinja kao simbol Njujorka, što pre nije bio slučaj.
A baš te 2001. godine, ovaj restoran je bio najnagrađivaniji restoran u zemlji i postao je obavezno odredište za goste izvan grada, mesto za specijalne prilike za Njujorčane i spasilački put stotinama radnih imigranata, od kojih su neki, poput Čimba, bili bez dokumenata.
Vlasnik restorana Dejvid Emil i izvršni kuvar Majkl Lomonako svedočili su da su njihovi zaposleni zaista imali mogućnost da napreduju i voleli posao koji rade, jer je za njih predstavljao ostvarenje američkog sna.
I Ana je takođe bila u SAD ilegalno, a prvih par dana nakon 11. septembra je čak oklevala da zatraži pomoć za sebe i svog dvanaestogodišnjeg sina.
"Bila sam uplašena. Mislila sam da to možda ne zaslužujem jer ovo nije moja zemlja", ispričala je za Tajm. Međutim, sinu su bili potrebni lekovi protiv astme, a pomoć je dobila, ni manje, ni više nego od vlasnika restorana.
Tek u junu 2018. godine, Ana je vozom iz Kvinsa otišla do memorijalnog centra na mestu temelja Svetskog trgovinskog centra, gde se osetila kao da je došla na rođendan svog muža. Donela je cvet i rođenasku čestitku na kojoj je napisala: "Ljubavi mog života, srećan ti rođendan".
Stajala je u hordi turista satima i gledala kako neki od njih otvaraju i čitaju njenu čestitku. Neki su bili potreseni do suza.
"Vidiš Čimbo, svi ovi ljudi su došli na tvoj rođendan", pomislila je u sebi.
Čimbo, koji je među više od hiljadu žrtava čiji posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni jednom prilikom joj je rekao da, ako on umre prvi želi da mu se pepeo raspe u okean. Ana veruje da mu se ta želja ispunila kada je zgrada pala i kada je njegov pepeo nestao u vazduhu iznad Atlantika.
Tek nakon višegodišnje upornosti Ana je 2016. godine dobila zelenu kartu za sebe i sina. Radi u poslastičarnici, a njen sin je postao fotograf i grafički dizajner.
Kurir.rs/Tajm
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
