Ponovljeni izbori će se održati sutra, što je situacija bez presedana i bez garancije da će ovo glasanje, za razliku od aprilskih izbora, dati odlučujući rezultat.
Izraelsko biračko telo je duboko podeljeno po verskim, etničkim i ideološkim linijama, a fragmentirani parlamentarni sistem čini izgradnju koalicije "škakljivim poslom", ocenjuje AP.
U aprilu je delovalo kao da će premijer Benjamin Netanjahu imati jasan put ka vlasti s desničarskim Likudom i tradicionalnim jevrejskim ultrapravoslavnim i nacionalističkim saveznicima koji su mu osigurali većinu u parlamentu koji ima 120 mesta. Ali kada se "tvrdoglava" stranka Avigdora Libermana Jisrael Bejtenu usprotivila prekomernom uticaju verskih stranaka, Netanjahu je ostao sa samo 60 pristalica, odnosno falila mu je jedna za većinu. Umesto da dozvoli alternativnom kandidatu šansu da formira vladu, raspustio je parlament i sazvao još jedne vanredne izbore.
Ispitivanja javnog mnjenja ponovo pokazuju da njegov glavni protivkandidat, centristička Plava i bela stranka veoma blizu. Obe stranke bi mogle da se bore za formiranje većinske koalicije sa svojim manjim saveznicima.
Zajednička vlada dve najveće partije bila bi najracionalniji izlaz iz ove situacije, ocenjuje AP, ali Plavi i beli su se zarekli da neće sarađivati sa Netanjahuom zbog optužbi za korpuciju sa kojima se premijer suočava.
Ipak se ne očekuje da Netanjahu, sa najdužim premijerskim stažom u istoriji Izraela, pristane da sedi u vladi koju neko drugi predvodi, konstatuje AP.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
