U nedelju je objavljeno da je Tramp krajem jula razgovarao sa Vladimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine, i zatražio od njega da sakupi “prljavi veš” o Hanteru Bajdenu, sinu Džoa Bajdena, jedanog od kandidata demokrata za izbore 2020.
Trampove pristalice ističu da nema dokaza da je on nudio Ukrajincima “uslugu za uslugu” i da je uzbunjivač iz obaveštajnih krugova imao informacije o predsednikovim konverzacijama iz druge ruke. Ali, ako Tramp iskoristi svoju moć da pokuša da natera stranog lidera da utiče na američke izbore, to bi moglo postati najgora politička kriza njegovog mandata nakon poslednjeg skandala sa navodnim uplitanjem Rusa u predsedničke izbore 2016.
Predsedavajući Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma Kongresa Adam Šif rekao je za CNN da je Tramp “prešao Rubikon”, dok je Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma, upozorila da je možda vreme za “novu fazu istrage”.
O navodnoj korupciji Bajdena ili njegovog sina nema dokaza. Bivši ukrajinski državni tužilac Jurij Lučenko rekao je u maju da energetska kompanija “Burizma holdings” nije prekršila ukrajinski zakon time što je dovela Hantera Bajdena u svoj odbor i platila ga.
Trampove tvrdnje da je Bajden tražio da se tadašnji ukrajinski tužilac otpusti jer je istraživao poslovanje firme pokazale su se kao lažne. Više vlada i međunarodnih institucija, a ne samo Bajden, uverili su se da je tužilac korumpiran, kako piše CNN, dodajući da je ukrajinska priča značajna jer može predstavljati zloupotrebu predsedničke moći.
Tramp tvrdi da nema “apsolutno ničeg pogrešnog” u njegovom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom. "Bilo je savršeno", rekao je on i potvrdio da je s ukrajinskim predsednikom telefonom razgovarao o Bajdenu i njegovom sinu.
Tramp često odaje utisak da veruje da ga se pravila i ograničena ovlašćenja ne dotiču kao druge predsednike. U julu je, na primer, rekao da mu Član 2 Ustava omogućava da radi šta god poželi kao predsednik. On je u nedelju potvrdio da je sa Zelenskim razgovarao o Bajdenu, u vreme kad Kijev očekuje 250 miliona vojne pomoći od SAD. Do telefonskog razgovora je došlo 25. jula, a Kongres je usvojio zakon u avgustu, da bi Bela kuća odobrila transfer u septembru.
"Sa svom korupcijom koja se odvija tamo i uvelike činjenicom da ne želimo da naši ljudi poput potpredsednika Bajdena i njegovog sina doprinose već postojećoj korupciji u Ukrajini – rekao je Tramp. Poslednja dešavanja otkrila su da Pelosijeva okleva da uđe u proces impičmenta protiv Trampa, zbog strahova od političke osvete. Ali Šif – Pelosin saveznik – kaže da će se stvari možda promeniti.
"Ako predsednik zadržava vojnu pomoć i u isto vreme pokušava da natera stranog lidera da uradi nešto nedozvoljeno, obezbedi prljavštinu o njegovom rivalu tokom predsedničke kampanje, onda je to možda jedini lek koji je jednak zlu koje takvo ponašanje predstavlja", rekao je Šif.
Tramp je nedelju dana pre razgovora sa Zelenskim izdao naređenje direktoru administrativo-budžetske uprave SAD Majku Malvejnu da sačeka sa isplatom 400 miliona dolara vojne pomoći Kijevu, piše Vašington post, pozivajući se na tri visoka činovnika iz administracije predsednika.
Prema njihovim rečima, Trampovo naređenje je stiglo u Stejt department i Pentagon sredinom jula. Izvori tvrde da predsednik SAD sumnja da Ukrajini treba uplatiti novac i da želi da analizira tu situaciju.
Kako se navodi, Tramp je naložio da se administraciji objasni da je isplata zaustavljena zbog „međuresorne saradnje“, ali da se ne daju nikakve dodatne informacije. List je naglasio da je ta šema funkcionisala dva meseca, sve do 11. septembra.
Jedan od činovnika je izjavio da je Tramp zadržavao sredstva, plašeći se korupcije u Ukrajini, a odluka da se ipak isplati novac bila je motivisana skorim završetkom finansijske godine 30. septembra. On odlučno negira vezu između zadržavanja pomoći i vršenja pritiska na Zelenskog da se povede istraga protiv Hantera Bajdena.
Kurir.rs/CNN/Sputnjik Srbija Foto: AP, Profimedia, Printscreen YT
NE PROPUSTITE
