U proizvodnom sektoru je 5,5 procenata kompanija već uvelo skraćeno radno vreme, u poređenju sa svega 3,8 procenata u junu.
Istovremeno, čak 12,4 odsto kompanija očekuje da će u naredna tri meseca uvesti skraćeno radno vreme, u odnosu na samo 8,5 procenata u junu.
"To znači da je broj kompanija sa skraćenim radnim vremenom sada dostigao nivo koji je poslednji put zabeležen na vrhuncu recesije 2012/13. godine. Tada se broj radnika sa skraćenim radnim vremenom popeo na skoro 100.000", kaže Timo Volmeršojzer, šef Ifo-vog odeljenja zaduženog za ekonomske prognoze.
Navodi i da je rad sa skraćenim radnim vremenom jedan od biranih načina kada kompanije žele da zadrže kvalifikovane radnike uprkos teškim ekonomskim vremenima.
"A iz ekonomske perspektive, naknada za skraćeno radno vreme je jedan od automatskih stabilizatora koji državi barem delimično nadoknađuje gubitak prihoda po osnovu poreza i doprinosa na plate i zarade tokom faze ekonomske slabosti", ocenio je.
Skraćeno radno vreme u nemačkoj industriji je trenutno koncentrisano u sedam sektora.
Najteže je pogođena tekstilna industrija, gde je u 20 odsto preduzeća uvedeno skraćeno radno vreme, zatim kompanije koje proizvode električnu opremu (11 procenata), kompanije za proizvodnju i preradu metala (10 procenata), kao i kompanije koje prave proizvode od metala (9,0 procenata).
Kod kompanija iz sektora mašinstva i kod proizvođača automobila je to 7,0 procenata, a 6,0 procenata kod kompanija koje proizvode papir i karton.
Kurir.rs/Tanjug Foto: EPA/Ilustracija
NE PROPUSTITE
