Gubici industrijskog indeksa Dau Džonsa povećani su tokom jučerašnjeg dana, zbog čega je dvodnevni pad dostigao 838 poena.
Dau Džons je izgubio 3,1 odsto vrednosti u dosadašnjem toku četvrtog tromesečja, zbrisavši tako 1,2 odsto dobitaka ostvarenih u trećem kvartalu, prenosi CNBC.
Sunovrat tog indeksa je počeo sa objavljivanjem najnovijeg izveštaja o fabričkoj aktivnosti u SAD koji je ukazao na njen najveći pad u deset godina.
Indeks menadžera nabavke za fabričku aktivnost u SAD, koji izračunava Institut za upravljanje nabavkama (ISM), pao je u septembru za 1,3 poena na 47,8 poena, što je drugi uzastopni mesec pada tog indeksa.
Svaki podatak ispod 50 poena ukazuje na pad proizvodne aktivnosti.
Na pad Dau Džonsa uticao je i izveštaj ADP-a, najveće američke agencije za zapošljavanje, koji je pokazao da tempo zapošljavanja u SAD jenjava, pošto su kompanije u septembru angažovale dodatnih 135.000 radnika, što je usporavanje u odnosu na 157.000 iz prethodnog meseca.
Na azijskim berzama su cene deonica danas takođe znatno pale, jer je ulagače zabrinulo otvaranje novog fronta u trgovinskom sukobu između SAD i EU, što bi moglo da izazove dodatno usporavanje rasta globalne ekonomije.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonice, bez japanskih, jutros oko 7,00 sati bio je u minusu od 0,8 posto, dok je japanski indeks Nikei "potonuo" za više od dva procenta.
Cene akcija u Singapuru, Hong Kongu i Australiji pale su između 0,3 i 2,1 odsto. U Južnoj Koreji i Šangaju se zbog praznika ne radi.
Azijska tržišta uzdrmao je i jučerašnji pad akcija na Volstritu za više od 1,5 posto, što je njihov najveći dnevni gubitak u poslednjih šest nedelja. Investitore je, takođe, zabrinula najava američke administracije o uvođenju carina od 25 posto na evropske proizvode u znak odmazde zbog evropskih subvencija Erbasu.
Nadrljala i Australija: milijarde dolara zbrisane s tržišta deonica!
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) objavila je listu od više stotina evropskih proizvoda na koje će primeniti nove carine pošto je Svetska trgovinska organizacija presudila da SAD ima pravo da uvede carine do iznosa od 7,5 milijarda dolara kako bi nadoknadila štetu.
Nove carine bi tebalo da stupe na snagu 18. oktobra, a ulagači se plaše da bi EU mogla uzvratiti.
Na valutnim tržištima dolar se našao pod pritiskom jer su ojačale spekulacije da bi američka Uprava federalnih rezervi (Fed), zbog usporavanja rasta domaće ekonomije, uskoro mogla da smanji ključne kamatne stope, treći put ove godine. Zbog toga je jutros cena evra dostigla 1,0965 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,0932 dolara.
Američka valuta je oslabila i prema japanskoj, pa je kurs dolara "skliznuo" sa jučerašnjih 107,75 na 106,95 jena.
Cene nafte su, međutim, porasle nakon jučerašnjeg pada. Jutros je cena barela na američkom tržištu porasla oko 0,35 posto, na 52,85 dolara, dok je na londonskom tržištu barel poskupeo 0,1 posto, na 57,75 dolara.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
