U Ekvadoru su škole bile zatvorene, a saobraćaj je zbog štrajka bio otežan ili prekinut u više regiona. U Kitu nisu saobraćali taksiji ni autobusi, a učenici su izašli na ulice i pridružili se drugim demonstrantima koji su blokirali ulice i palili gume.
"Da bi se osigurala bezbednost građana i izbegao haos, proglasio sam vanredno stanje na nacionalnom nivou", rekao je Moreno novinarima posle sastanka vlade.
Vanredno stanje omogućava uspostavljanje zona bezbednosti na teritoriji Ekvadora, suspenziju ili ograničavanje nekih prava, poput slobode kretanja, i uvođenje cenzure u medije. Takođe, sada će biti moguće angažovanje vojske i policije na očuvanju javnog reda.
Ekvadorski ustav predviđa da te mere mogu biti na snazi 60 dana, a nakon toga produžene za još 30 dana.
Demonstranti su se odmah nakon toga nedaleko od zgrade vlade sukobili s policijom, gađajući policajce kamenjem i molotovljevim koktelima. Policija je odgovorila suzavcem.
Nešto ranije je ministarka unutrašnjih poslova Marija Paula Romo rekla da je uhapšeno 19 demonstranata. Građani su besni na vladu zbog ukidanja subvencija na dizel i gas u okviru sporazuma s Međunarodnim monetarnim fondom potpisanim u martu, koji je doveo do povećanja carinskih nameta i do 123 odsto.
Sporazumom je dogovoreno da MMF pozajmi Ekvadoru 4,2 milijarde dolara u zamenu za ekonomske reforme u periodu od tri godine.
Moreno, na vlasti od maja 2017, upozorio je demonstrante da im neće dozvoliti da "nametnu haos". "To vreme je prošlo", izjavio je on.
Povećanje cena goriva je u prošlosti dovodilo do štrajkova koji su između 1996. i 2007. zbacili tri predsednika Ekvadora.
Ekvador se nalazi u finansijskim problemima i vlada je primorana da se zadužuje u inostranstvu. Centralna banka je u julu procenila da dug iznosi 36 odsto BDP-a.
Moreno za deficit optužuje svog prethodnika na čelu države, Rafaela Koreu (2007-2017).
Kurir.rs/Beta Foto: AP
NE PROPUSTITE
