Kontiju je suđeno u takozvanom Lekarskom procesu, koji se vodio u senci mnogo poznatijeg Nirnberškog procesa.
Suđeno mu je uglavnom zbog zloglasnog projekta eutanazije, tzv. Aktion T4, u okviru kog su ubijani "nesavršeni" Nemci. Nacisti su smatrali da su takvi ljudi nepotreban trošak za državu. Ali Konti je takođe bio odgovoran i za program prisilne sterilizacije i rasno motivisane prisilne prekide trudnoće.
Kontiju je otac bio Italijan iz Švajcarske, ali majka mu je bila Nemica, i to glavna babica Trećeg Rajha! On je završio medicinu, rano se pridružio esesovcima i ubrzo dobija visok generalski čin.
Leonardo Konti
Čim su nacisti osvojili vlast u Nemačkoj, Konti je imenovan za predsednika Lekarske komore Rajha, a 1939. dobio je i titulu "vođe zdravlja Rajha". Odmah je počeo da sprovodi genetsku kontrolu i selekciju stanovništva u cilju uništenja "slabih" elemenata kako bi se poboljšala nemačka rasa, doktrine poznate kao eugenika.
Hitler je svoje stavove o eugenici prvi put nagovestio u govoru na stranačkom kongresu u Nirnbergu 1929.
"Zbog savremene sentimentalne humanosti, nastojimo održavati slabe na račun zdravih", najavio je tada uništenje "slabih" da ne bi smetali zdravima.
Ser Fransis Galton, jedan od tvoraca eugenike
Njegovi argumenti već su bili poznati jer eugenika nije ideja nemačkih, nego britanskih naučnika. Sam izraz skovao je ser Fransis Galton, koji je smtrao da će se primenom eugenike dugoročno poboljšati ljudski rod baš onako kao uzgajivači stvaraju sve bolje konje za trke. Te ideje stekle su veliku popularnost u Evropi, ali najače su se ukorenile u Americi", piše Angela Lambert u svojoj knjizi "Izgubljeni život Eve Braun".
Zloglasni program Aktion T4 (nazvan po adresi Tiergartenstrasse 4 u Berlinu gde je bilo sedište programa) bio je tajni program ubijanja osoba s neizlečivim bolestima ili s fizičkim i mentalnim nedostacima zato što njihovo življenje troši državni novac.
Programi eutanazije uključivali su sistematska ubistva starijih osoba, psihičkih bolesnika, neizlečivo bolesnih pacijenata i deformisane dece. Oni su smatrani "beskorisnim izjelicama" koje su samo teret nemačkoj vojnoj mašineriji. Ubijali su ih u bolnicama i staračkim domovima gasom ili injekcijom.
Dr Karl Brant je bio direktno nadležan za sprovođenje programa T4
Konti, doduše, nije bio direktno nadležan za sprovođenje programa. Hitler je to prepustio doktoru Karlu Brantu, kog je postavio za šefa celog programa Aktion T4.
Nacistička propaganda objavljivala je plakate na kojima je upozoravala Nemce da život svakog čoveka s naslednim bolestima košta društvo 60.000 maraka i da se to mora prekinuti.
Hitler je, zna se, bio zaluđen planom čiste rase. U to vreme većina nemačkih lekara razmišljala je na isti način. Verovalo se da zdravlje društva u celini ima prednost nad zdravljem pojedinaca. Društvo se promatralo kao organizam koji treba da bude izlečen, a najslabiji delovi društva - invalidi, psihički bolesni i neizlečivo bolesni - su bolest koju treba ukloniti da bi sav organizam bio zdrav i besprekorno funkcionisao.
Adolf Hitler je bio opsednut idejom čiste nemačke rase
U Nemačkoj je, navodi Angela Lambert, prisilno sterilisanje pokrenuto u januaru 1934. bez mnogo buke i pompe. Meta su bili ljudi oboleli od bolesti koje su se tada smatrale naslednima - maloumni, metalnp hendikepirani, šizofreničari, uopšte bolesnici, epileptičari, slepi, gluvi, invalidi i teški alkoholičari. Samo do početka rata 1939. sterilisano je više od 400.000 ljudi, a najmanje 70.000 je ubijeno.
"Retko ko se protivio eutanaziji osim roditelja hedikepirane dece, koji su žestoko protestovali, ali bezuspešno. Čim se vlast uverila da javnost prećutno pristaje, program je otišao i korak dalje, pa je legalizovano i ubijanje hedikepiranih osoba smeštenih u institucije", objašnjava Labertova.
Tvrdilo se, piše Robert Džej Lifton u svojoj knjizi "Lekari nacisti", da bi svaki lekar u Nemačkoj ne bi trebalo samo da prosto brine o bolesnima, nego i da uzgaja gene i bude biloški vojnik, da propagira i popravlja opšte zdravlje nemačkog naroda kako bi on ostvario pun potencijal svoje rasne i genetske obdarenosti.
"Narodna država mora da se pobrine da decu začinju samo zdravi... Tu država mora da deluje kao čuvar hiljadugodišnje budućnosti..U službu te spoznaje ona mora da stavi najsavremenija medicinska sredstva. Mora da proglasi nepodobnim za razmonožavanje sve one kod kojih je na bilo koji način vidljiva ili one koji su nasledili bolest i mogu da je dalje prenesu", davao je uputstva Hitler.
Neki lekari su se opirali, mnogima se nacisti nisu dopadali, ali lekarska struka se ponudila režimu. To je uradila i većina drugih profesija, ali kod lekara je zbog moralne konotacije taj čin uključivao i upotrebu njihovog intelektualnog autoriteta za opravdavanje i sprovođenje eutanazije.
Posebno su popularizovani stavovi pisca Ernsta Mana koji je još 1922, braneći "medicinsko ubijanje", pisao da je bolest "sramota s kojom zdravstvena kontrola treba da izađe na kraj". Njegov moto bio je da se "beda iz sveta može isterati samo bezbolnim istrebljenjem bednih", a taj proces treba da preuzmu lekari koji su "istinski spasioci čovečanstva".
Program T4 zvanično je obustavljen tek 1941. i to pre svega zbog toga što se Katolička crkva stalno bunila. Međutim, nezvanično je nastavljen sve do raspada nacističkog režima 1945. godine.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
