Sve je počelo još davnih sedamdesetih godina prošlog veka, objašnjava šef istraživačke grupe kosmodroma Pleseck Petar Potapov.
Tada je jedan poručnik, u želji da izrazi ljubav svojoj devojci, napisao njeno ime na raketi koju je tog dana trebalo lansirati u svemir. Međutim, kako navodi Potapov, tadašnji komandir, čijeg se imena više ni ne seća, vidjevši taj natpis na raketi naložio je da se njeno ime obriše pre lansiranja.
"Budući da je to lansiranje bilo neuspešno, od tog trenutka na svakoj raketi stoji ime Tanja, za sreću", dodaje Potapov. Naveo je i da tu dužnost obavlja više od 10 godina, da je učestvovao u više od 30 lansiranja i da na svakoj raketi piše "Tanja". Sam kosmodrom nastao je krajem pedesetih godina prošlog veka za lansiranje interkontinentalnih balističkih projektila R7.
Iz tog projektila nastaće čitav sovjetski program istraživanja svemira, a Plesetk će biti tajna baza za lansiranje špijunskih satelita. Tek nakon raspada Sovjetskog saveza, kada je Kazahstan počeo da naplaćuje 115 miliona dolara godišnje za korištenje Bajkonura, Plesetsku raste popularnost.
Veoma je zanimljivo pratiti kako su Sovjeti oštro negirali samo postojanje lansirnih rampi na toj lokaciji. Međutim, 1966. godine je učitelj fizike u jednoj britanskoj školi pratio putanju satelita Kozmos 112 i zaključio da nije lansiran s Bajkonura. Tri godine kasnije su Finci uspeli da fotografišu lansiranje satelita.
Nakon završetka Hladnog rata ispostavilo se da je CIA sumnjala u postojanje lansirnih silosa za interkontinentalne rakete još krajem pedesetih godina, što znači da su informacije o projektu curile od samog početka.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
