Zbog toga se ona, međutim, ne drži po strani. U gradu Maidan Šaru od 35.000 stanovnika u provinciji Vardak kancelariju je preuzela u martu. Nosila je bedž sa svojim imenom i sa svojom slikom s crvenim šalom, a u kampanji je nastupala pod ekološkim sloganom "održimo naš grad čistim."
Siradžudin Gafari je jako svesna da se nalazi na prvoj liniji borbe za prava žena u Avganistanu, i to u vreme kad su aktuelni američki pregovori s talibanima mnoge Avganistance ukazali na zabrinutost šta bi se moglo dogoditi ako bi ultrakonzervativni pobunjenici ikada učestvovali u upravljanju ovom zemljom.
"Moj posao je da učiniti da ljudi veruju u prava i moć žena", napisala je na Tviteru. Gafarijeva nije prva žena koja je preuzela tradicionalno mušku dužnost u avganistanskom patrijarhalnom društvu. Ali je stupila na jedno od najtežih zamislivih pozicija. Ranije su žene postajale guvernerke u Daikundiju i Bamiji, provincijama koje su po avganistanskim standardima kulturološki tolerantne. Dve godine je grad Nili u Daikundiju imao gradonačelnicu. Ali, ona je odselila u SAD. Vardak je, međutim, izrazito konzervativna provincija, ovde je podrška talibanima tako jaka da mnogi glavni putevi nisu bezbedni za prolaz civila.
Prošle godine u jedinoj srednjoj školi u Maidan Šaru za devojčice bilo je samo 13 maturantkinja. Pre nego što je Gafarijeva postala gradonačelnica jedina žena u gradu koja je imala nekakav vladin posao, osim učiteljice, bila je načelnica lokalnog ministarstva za žene. Ona se nije usuđivala da živi u tom gradiću, nego je radije živela u Kabulu i na posao putovala.
Isto tako živi i Gafarijeva - iz bezbednosnih razloga. Nju je za gradonačelnicu 2018. imenovao avganistanski predsednik Ašraf Gani. Međutim, morala je da zamrzne mandat jer su prvog dana kad je ušla u kancelariju, zgradu su napali besni muškarci naoružani štapovima i kamenjem. Avganistanska obaveštajna služba morala je da pošalje odred paramilitarnih službenika kako bi je spasili i ispratili iz grada.
"Bio je to najgori dan mog života", rekla je.
Demonstranti su joj vikali da se ne vraća, a među njima, kako kaže, bili su čak i saradnici Muhemada Arifa Šaha Sahana, guvernera Vardaka. Ona ga je optužila da je organizirao taj protest, uostalom, on se i otvoreno protivio njenom imenovanju. Gafarijeva je tada napustila grad, ali ne u tišini.
"Vrištala sam tako glasno da sam izgubila glas", rekla je. Otišla je ravno do predsedničke palate u Kabulu i tamo rekla službenicima da ona neće tako lako da odustane.
"Rekla sam im da ću ostvariti svoje pravo na taj položaj, pa makar morala da se zapalim se ispred palate. I to nije bila isprazna pretnja."
Potrajalo je devet meseci, ali na kraju je uspela da se vrati kad je guverner Jahan podneo ostavku i pošto je dobila podršku društvenih medija. To nije značilo da su problemi nestali. Daleko od toga. To se videlo vrlo brzo tokom posete njoj na radnom mestu u Maidan Šaru. Radni dan počela je sastankom sa 20 opštinskih službenika, sve muškarcima. U stvari je pokušala. Neki su kasnili. Mnogi su odbili da prestanu da bulje u svoje mobilne.
Nekoliko ih je međusobno razgovaralo, ignorišući je, sve dok nije dreknula na njih: "Ovo je službeni sastanak. Ako neko ima privatne obaveze, može da ide." Posle toga su se smirili i slušali je nekoliko minuta. "Idite i radite svoj posao", rekla im je završavajući sastanak. Kad je izašla iz prostorije, začuo se glasan smeh.
Na ulici je okupila grupu radnika gradske čistoće i pomoćnika gradonačelnice kako bi zajedno dele plastične kese za otpatke u sklopu njene kampanje "Čist grad, zelen grad". Nerado je pustila novinare da ih prate. "Nemam nikakvih telohranitelja. Prema pravilima trebala bih da ih ima dva. Ovde zato nije sigurno."
Razlog za njenu zabrinutost odmah je postao vidljiv. Na pijaci se grupa muškaraca i dečaka okupila čim se približila. Mnogi su odbili njene kese za otpatke. Smeće je bilo razbacano po ulicama. Ali Gafarijeva se nije predavala, često vičući na ivici glasovnih mogućnosti, tražila je da ljudi uzmu kese i da ih koriste.
"Ovo je naš grad, treba da održavamo čistoću. Ne mogu to bez vaše pomoći."
Neki su joj se smijali. Ali drugi su prihvatili vreće. Tamo se nalazila samo jedna žena, sasvim prekrivena burkom. Gafarijeva se kasnije izvinila novinaru zbog svoje agresivnosti.
"Kad žena želi radi u vrlo konzervativnom društvu, mora da krije svoju pravu prirodu. Mora da bude oštra, inače je nito neće slušati. Moram im dokazati da žene nisu slabe."
Ona je pripadnica Paštuna, većinske etničke skupine u Vardaku, ćerka je profesorke u srednjoj školi i pukovnika specijalnih jedinica. Nije udata iako ima 26 godina, što je za Avganistan nečuveno i prekasno za udaju. Ona kaže da je već primala pretnje smrću i od talibana i od pripadnika terorističke Islamske države.
"Ja znam da će me ubiti, ali nisu oni ti kojih me je strah." Puno je zabrinutija, kaže, zbog kriminalnih organizacija koje u tom ratu stoje na vladinoj strani, koji su upetljani u najviše razine korupcije i trgovinu zemljom.
"Zemljoposednička mafija je ono što me stvarno plaši. Jedan od njih mi je prišao i rekao mi da će mi ispaliti metak u glavu ako ne odem odavde."
Ona nikada nije računala da će dobiti posao u vladinoj službi. U Indiji je završila studije i nastavila je diplomski, a kad je prošle godine došla kući, porodica ju je ohrabrila da polaže ispit za javne službenike. Te ispite organizovao je predsednik Gani da bi se ljudi zapošljavali po riterijima sposobnosti. Gafarijeva je usto i prevodilac, pa je počela da radi na radio-stanici za žene u Vardaku. Bila je u Indiji kad joj je prijatelj javio da je imenovana za gradonačelnicu Maidan Šara.
"Nisam verovala da bih mogla da dobijem taj posao zato što nemam niti novac niti političko zaleđe. Ali, kad sam to već dobila, znala sam da želim da budem tu i da ću pokušati da menjam društvo."
Njena upornost donela joj je određeno poštovanje uprkos gunđanju i bez obzira na prezir s kojim se često susreće. Ponižavajući sastanak sa zvaničnicama nije je uzdrmao.
"Ponekad se čini da su svi protiv žena i da smatraju nemoralnom svaku ženu koja je aktivna u društvu", rekla je. Ali, na nešto kasnijem sastanku u kancelariji guvernera, gde je tema bio saobraćajni projekat koji gura baš ona, primetilo se da ima i podršku.
"Iskažite joj nešto poštovanja", kazao je jedan od prisutnih muškaraca ostalima. "Ovaj projekt bio je mrtav 12 godina, a ona je ovde samo jedan mesec i pokrenula ga je. Ona jeste žena, ali je moćna."
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Tviter
NE PROPUSTITE
