Najnovije vesti

ŽIVA MISTERIJA, A ZAPRAVO JE TOTALNO LOGIČNO: Zašto avioni izbegavaju let preko Tihog okeana? (VIDEO)
Foto: Profimedia

VELIKO PLAVETNILO

ŽIVA MISTERIJA, A ZAPRAVO JE TOTALNO LOGIČNO: Zašto avioni izbegavaju let preko Tihog okeana? (VIDEO)

Planeta

Ako pogledate liniju između Severne Amerike i Azije (koja prelazi preko Tihog okeana) na 2D karti, reklo bi se da je najkraća i najlogičniji izbor.

 

Prvi je razlog naočigled zravorazumski - Pacifik je najveći je okean na svetu i ako dođe do nekog problema s avionom, gotovo je nemoguće pronaći bezbedno mesto za sletanje.

 

Ruku na srce, ni Aljaska nema obilje velelepnih međunarodnih aerodroma, ali sletanje na kopno ipak je neuporedivo zdravije i bezbednije nego sletanje u okean, za koje je jasno kako bi se završilo.

Zato piloti uglavnom biraju rute na kojima se nalazi što veći broj aerodroma. Broj avionskih nesreća je zanemariv u poređenju s brojem aviona koji svakodnevno uzleću i sleću sa svih svetskih aerodroma, ali je teško zamisliti išta strašnije od kvara na motoru 10.000 metara iznad Pacifika. 

 

Iako se često ističe da je bezbednost apsolutni prioritet tokom letenja avionom, ne treba zaboraviti i da je avio-prevoz izuzetno unosan biznis, a cilj svake avio-kompanije je da putnike preveze što kraćom rutom za što manje vremena i da pritom uštedi što više novca. Zato se uvek biraju najkraće moguće rute, osim onih za koje se zna da ih treba izbegavati.

foto: Profimedia

Dalje, velika je verovatnoća da će avion tokom leta iznad velikih vodenih površina naići na neku vremensku nepogodu. Pilot će lako savladati tropske oluje i neke vrste uragana, ali grmljavine s munjama su čist pakao, pa ih zaobilaze kad god mogu. Teško da će se danas avion srušiti zbog nevremena, ali jake turbulencije mogu da izazovu paniku i nemir kod putnika.

 

Prilikom odabira rute letenja takođe je važno uzeti u obzir i vazdušne struje. One nastaju u troposferi, najnižem sloju Zemljinog atmosferskog omotača. U tom sloju nastaje i većina vremenskih (ne)prilika. Troposfera se graniči sa stratosferom. Nadmorska visina te granice nije konstantna, nego se nalazi na nadmorskoj visini od 6 do 19 km.

 

Upravo zbog tih oscilacija u visini i velikih razlika u temperaturi i pritisku stvaraju se jake vazdušne struje koje mogu da razviju brzinu do 320 km/h! Ako vam takav vetar duva u leđa, blago vama, ali ako duva ka vama... Stići ćete, ali sa užasnim zakašnjenjem.

 

Kurir.rs/Dnevnik.hr

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...