"Vrlo sam ponosan na svoje neprijatelje. Diktatora ili onoga ko želi postati diktator može se lako prepoznati ako mene smatra neprijateljem", rekao je u razgovoru za Njujork Tajms u svom domu u njujorškoj četvrti Aper Ist Sajd.
Popis ljudi koji Soroša smatraju neprijateljem uključuje američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ličnog advokata Rudolfa Đulianija, kinesku vladu i nebrojene teoretičare zavere.
Ono što oni zameraju 89-godišnjem Sorošu proizlazi iz njegove podrške liberalnim idejama, izbornim kampanjama koje su se suprotstavljale Trampu i podržavale demokratske kandidate kao što je bila Hilari Klinton, te njegov Fond za otvoreno društvo koji je s njegovim milijardama podržavao "demokratiju i ljudska prava" u 120 zemalja, te se često suprotstavljala navodno autokratskim režimima.
Kaže da je globalizam njegov brend
Soroš je priznao da njegov brend ''globalizam'' više nije popularan s obzirom na Trampovo načelo "Amerika na prvom mestu", trgovinski rat, raspravu o Breguitu i eskalaciju sukoba na Bliskom istoku.
Gledajući kroz prozor prema Central Parku, Soroš govori o Kini, Trampu i svom protivkandidatu na predsedničkim izborima sledeće godine.
Soroš je, naime, uveren da će voda uskoro ponovo krenuti na njegovu vodenicu, da su Trampov izbor i Bregzit vrhunac antiglobalizma i da dolazi do reakcije na nacionalizam.
"Tramp i dalje pravi ogromnu štetu. Pogledajte samo šta je prošle nedelje učinio na Bliskom istoku, a što je poražavajuće po američki uticaj u svetu", govori podižući se malo za svojim radnim stolom, a izveštavajući o povlačenju američkih snaga iz Sirije.
Soroš smatra da je Tramp ''anomalija zato što očigledno stavlja svoje privatne interese ispred nacionalnih i to je činjenica''. Njegovo se lice razvedrava dok govori: "Mislim da će to pridoneti njegovom porazu sledeće godine, tako da predviđam da će se stvari malo okrenuti".
Soroš se kladi da će senatorka Elizabet Voren iz Masačuseca, koju Tramp zove Pokahontas jer je lažno tvrdila da ima indijansko poreklo, postati demokratski protivkandidatk Trampu.
"Ona se pojavila kao jasan protivkandidat. Ne zauzimam javno njenu stranu, ali verujem da ona ima najviše kvalifikacija za predsednika", rekao je Soroš.
Brzo je dodao kako ne podržava Voren, možda shvatajući da će bilo kakav komentar koji se može protumačiti kao njegova podrška verovatno iskoristiti njena opozicija.
"Ne podržavam nikoga zato što želim sarađivati sa svima. Uopšteno, ne izražavam svoje stavove zato što moram živeti s onim koga biračko telo izabere", izjavio je.
O porezu na bogatstvo
Ipak, kad mu je njegov novinarski sagovornik Endrju Ros Sorkin ukazao da mnogi milijarderi i njegove kolege na Vol Stritu smatraju da je politika Elizabet Voren, oporezivanje bogatih i strogo reguliranih banaka, pretnja kapitalističkom sistemu u kojem je i on stvorio svoje bogatstvo, Soroš se nije složio sa svojim nekadašnjim kolegama i ponovo je podržao uvođenje poreza na bogatstvo.
"Zalažem se za oporezivanje bogatih, što uključuje i porez na bogatstvo". Na trenutak je zastao, izgledao je kao da traži pravu reč kako bi se izrazio.
"Finansijer čini ljude sumnjičavim. I to kod mene stvara moralni problem. Budući da sam postao tako uspešan, morao sam sam sebe ograničavati u zarađivanju".
Ipak, Soroš je odbio pomisao da su on i njemu slični s Vol Strita imali političku moć i uticaj koji im se često pripisuju ili barem da će u ovom izbornom ciklusu imati manje moći nego u prethodnom.
"U Americi ima više Mejn Stritova nego Vol Stritova. Dakle, ne mislim da će Vol Strit, osim kao izvor novca, imati glavnu reč u izboru predsednika".
To je njegovo mišljenje, ali novac je očigledno važan u američkoj politici, delom i zbog toga što je Vrhovni sud svojom odlukom o finansiranju kampanje dopustio strankama da prikupe ogromne iznose te da ih troše na oglašavanje i dopiranje do birača. U tri meseca do septembra, kampanja za reizbor Donalda Trampa i Republikanska stranka prikupile su rekordnih 125 miliona dolara.
Misli da su ljudi sve umorniji od nacionalizma
Međutim, Soroš kaže kako vidi znakove da su ljudi sve umorniji od nacionalističkih tendencija. Razgovaralo se potom o poteškoćama NBA lige u Kini zbog slobode govora, a Soros je rekao da to pokazuje kako opasna zatvorena društva mogu biti.
"Si Đinpingovu Kinu smatram najgorom pretnjom otvorenom društvu", rekao je o kineskom predsedniku ponovivši deklaraciju koju je ove godine izrekao u Davosu u Švajcarskoj, a koja je Kinu naterala da odmah odgovori ovim rečima:
''Nadamo se da relevantan Amerikanac može ispraviti ovaj stav.''
Soroš je dugo poticao slobodnu trgovinu kao strategiju otvaranja inače "zatvorenih zemalja", ali je rekao da ta strategija u Kini nije funkcionisala onako kako je očekivao te da je potrebna veća intervencija. Upirući prstom u vazduh, nazvao je Kinu ''smrtnim neprijateljem'' te rekao kako se Zapad možda previše bojao donositi preuranjene zaključke.
"Morali bismo priznati da se radi o drugačijem sistemu. Potpuno je suprotan našem, dijametralno je suprotan našem", kaže Soroš te kako bi pojasnio svoje reči, dodaje: - Ja uopšte nisam protiv Kine. Ja sam samo protiv Si Đinpinga.
Prema njegovom mišljenju, SAD bi trebalo izvršiti pritisak na kompanije kao što je Huavej kako bi one podstaknule Kinu na otvaranje. Inače, kaže Soroš, ne samo da će predsednik Si i dalje držati Kinu zatvorenom, nego će i njen razvoj novih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija, održati takvo stanje još generacijama.
"Angažovao sam se da putanju istorije prilagodim na pravi smer"
Aludirajući na slavnu izjavu Martina Lutera Kinga ''Putanja moralnog svemira je duga, ali naginje prema pravdi'', Soroš iznosi ideju da su društva predisponirana da budu otvorena.
"Putanja istorije ne sledi svoj tok. Treba je prilagoditi. Zaista sam se angažovao da je prilagodim na pravi smer", rekao je Soroš.
Kurir.rs/Njujork Tajms/Index.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
