Britanci će prvi put od 1923. godine izaći na izbore u decembru, pošto je parlament podržao prevremene izbore koji bi mogli razbiti blokadu oko Bregzita, ali i koji bi se mogli pokazati samo kao privremena pauza, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (AP).
Mnogim glasačima su dojadili političari sa svih strana posle više od tri godine drame oko Bregzita. Sve stranke su zabrinute zbog nezadovoljstva birača od kojih se traži da idu na izbore u najmračnije i najhladnije doba godine, ističe AP.
Prethodna premijerka Tereza Mej je raspisala prevremene izbore 2017. kako bi ojačala većinu konzervativaca i osnažila svoju poziciju u pregovorima s EU, ali je ta partija izgubila većinu i Mej na kraju nije uspela da kroz parlament provuče svoj plan za Bregzit, podseća agencija.
BBC ukazuje da je u poslednjih nekoliko nedelja zabeleženo postepeno jačanje Konzervativne partije u anketama - sada u proseku ima 36 odsto, dok laburisti stagniraju na oko 24 odsto.
Liberaldemorkate, kao najotvoreniji protivnici Bregzitu, imaju 18 odsto. Bregzit partija pod vodjstvom Najdžela Faraža je na 11 odsto. Zeleni, koji su protiv Bregzita, imaju oko četiri odsto u anketama. Škotska nacionalna partija, koja je takodje protiv Bregzita, u tom regionu ima oko 40 odsto glasova.
Mada istraživanja javnog mnjenja pokazuju da konzervativci imaju komfornu većinu nad laburistima, podaci iz anketa sugerišu da podrška za Bregzit možda nije dovoljna da se prevazidje dugogodišnja antipatija prema torijevcima, ocenjuje Tajms.
Džonsonova strategija je izgleda da dobije glasove laburista u delovima zemlje koji su za izlazak iz EU, kako bi nadoknadio gubitke u Londonu i Škotskoj, navodi londonski list u uredničkom komentaru i dodaje da za konzervativce postoji opasnost da će njihovi glasovi biti pod pritiskom s desna od Bregzit partija i s leva od liberaldemokrata.
Tajms ukazuje da su 2017. konzervativci vodili kampanju fokusiranu na Bregzit, dok su laburisti uspeli u proširivanju svog programa novim predlozima, poput ukidanja školarina za univerzitete, što je privuklo odredjene birače i Korbinova stranka će sigurno pokušati slično.
Džonson je, ističe Tajms, ako ništa drugo kockar koji je došao je na čelo konzervativaca obećanjem da će zemlja izaći iz EU 31. oktobra i da će radije "umreti u rovu" nego da ne uspe, ali je na kraju priznao da nije uspeo da ispuni rok.
Umesto da iskoristi tromesečno produženje da pokuša da kroz parlament provuče svoj predlog o Bregzitu koji je dobio povoljnu reakciju u donjem domu, Džonson je na iznenađenje mnogih, ukazuje Tajms, opet tražio izbore.
Džonson je u najvećem kockanju svoje političke karijere bacio nazad britanskom narodu teško pitanje kako, ili da li, zemlja treba da izađe iz Evropske unije, ocenjuje Njujork tajms.
Ishod će umnogome zavisiti od raspoloženja ćudljive britanske javnosti koja nije samo podeljena u dva zaraćena tabora, već je i iscrpljena celim haotičnim procesom i nada se da nešto, ako išta, može konačno odlučiti – sve dok nije u korist druge strane, ocenjuje Njujork tajms.
Za bombastičnog populistu Džonsona, kako navodi liberalni američki list, izbori su opklada da on i njegova konzervativna partija mogu dobiti većinu nudeći javnosti Bregzit plan koji je parlament dosad zadržavao.
To je, medjutim, ogroman rizik, pošto Velika Britanija može završiti u istom ćorsokaku gde je sada s parlamentom opet beznadežno podeljenim oko toga kako napred, više od tri godine pošto su Britanci na referendumu glasali za izlazak iz Evropske unije, ukazuje list.
Izlazak na izbore je hrabro i očajničko Džonsonovo kockanje koje će uspeti samo ako bude vodio kampanju da ubedi birače da prihvate viziju Bregzita veću od dogovora o razlazu, ocenjuje Volstrit džurnal u uredničkom komentaru.
Džonson je tražeći izbore pročitao blef opozicionih laburista i liberaldemokrata i iznosi svoj slučaj pred birače, ukazuje Volstrit džurnal koji ističe da glasači frustrirani što se Bregzit još nije dogodio znaju da je to njihova poslednja šansa, pošto nijedan drugi lider ili stranka neće to sprovesti.
Parlamentarni izbori su pogrešan odgovor na pitanje Bregzita, pošto pitanje nije toliko ko će voditi zemlju, već da li zemlja želi da izadje iz EU pod dogovorenim uslovima, ocenjuje Indipendent u uredničkom komentaru.
Ako su ljudi počeli ovaj proces na referendumu 2016, pitanje šta sada žele s Bregzitom treba izneti u jednostavnoj i nedvosmislenoj formi konačnog referenduma, ističe britanski list, dodajući da opšti izbori ne mogu to da urade.
Velika Britanija nije imala izbore zimi od februara 1974. i malo je podataka koji bi ukazali kako će datum održavanja uticati na glasove starijih i studenata, ukazuje list, uz ocenu da u slučaju da izbori budu neizvesniji nego što se sada čini, mali faktori mogu napraviti razliku.
Izbori možda neće rešiti puno i Bregzit čistilište bi moglo nastaviti tamo gde je bilo do sad. Do božićne večere nacija možda neće imati više ideja o budućnosti nego danas, ističe Indipendent.
Kurir.rs/Beta
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
