"Globalizacija ima mnogo pobednika, ali i gubitnika. Ovi drugi ovih dana i meseci demonstriraju širom sveta. Lista država u kojima ima nemira je duga i obuhvata zemlje šitom sveta. Povodi protesta su slični", kaže Gerlah, viši saradnik Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima, i viši naučni saradnik na Institutu za religiju i međunarodne studije na Kembridžu.
Ovaj lingvista i teolog kaže za Dojče vele da je za one koji su u poslednje tri decenije postali pobednici globalizacije, potpuno neshvatljivo da povećanje cene karata za samo par centi može tako duboko da uznemiri milion ljudi.
Međutim, tu, kako smatra Gerlah, nije reč o nedostatku empatije s njihove strane, već o tome da su se svetovi u kojima živimo polako, korak po korak, udaljavali jedan od drugog.
On dodaje da o tome svedoci politička polarizacija koja takođe postoji širom sveta i ide duž linije navedenih ekonomskih problema.
"Glasanje za Bregzit, kao i izbor Donalda Trampa, u široj javnosti shvataju se kao protest onih koji se osećaju isključenim iz društvenih zbivanja. Tako dolazi do otuđenja u sopstvenoj zemlji, nestaje osećaj pripadnosti", kaže Gerlah.
On navodi da nijedna globalna ekonomija koja se zasniva na rastu ne može trajno da opstane - u ovo naše doba globaliziacije, kada se resursi Zemlje bliže kraju, dodajući da to nema veze sa privatizacijama koje su jedan od sinonima za neoliberalizam.
"Mnogo je važnije sledeće - tamo gde nema rasta, nema ni kamata. Zbog toga čak i u bogatim zemljama kao što je Nemačka, više nije održiv sistem penzionog osiguranja koji se oslanja na određeni prihod od godišnjih kamata na depozite.
Penzioni fondovi i osiguranja stoga ulažu u jedino što je još sigurno - beton. I tako se potražnja za nekretninama širom sveta povećava, što onda dovodi i do rasta cena. Nekoliko posmatrača to smatra glavnim pokretačem protesta u Hong Kongu", dodaje Gerlah.
Stoga je, kako ističe, više nego glasan poziv na renacionalizaciju ekonomije, čak i u SAD, nekad zemlji nade, okrenutoj ka budućnosti.
Tržišna ekonomija i kapitalizam, koje barem u ustavnim demokratijama pre svega čine lične slobode koje bi trebalo da vode do samostalnosti, a preko obrazovanja do prosperiteta, tako su završili u ćorsokaku.
"Zbog toga je na kraju krajeva svuda u opasnosti demokratija, jer politička participacija više ne vodi prosperitetu i finansijskoj sigurnosti. A upravo to je do sada bilo obećanje demokratije. Sve dok problem ne počne da se rešava tu, u korenu, bićemo svedoci sve više protesta i nereda, a ne manje", smatra Gerlah.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
