DA SE OSTVARILA IDEJA OVOG ARHITEKTE NE BI POSTOJALI MEDITERAN I JADRANSKO MORE: Svet bi bio potpuno drugačiji, a evo ko je stajao iza tog zloglasnog projekta (VIDEO)

Imaginarnom kontinentu su čak dali i ime Atlantropa.

Da su se svi "zagrejali" za taj projekat svedoči i obimna dokumentacija o Atlantropi, isečci iz brojnih geografskih magazina, kao i čitave mape potencijalnih evropskih gradova u Africi koje se čuvaju u Minhenskom muzeju.

Kako bi Antlantropa uopšte nastala?

Kako je zamislio Zorgel, isušivanjem celog Mediterana. Finalni nacrti Atlantrope otkrivaju da bi Mediteran bio podeljen na nekoliko delova koji podrazumevaju i branu na Gibraltaru, dve brane na reci Kongo, kao i stvaranje mora u Čadu i Kongu. Tako bi milionima Evropljana bilo omogućeno da pronađu bolji život u Africi, i na kraju dominiraju Crnim kontinentom, što je u doba rasizma i kolonijalizma bila potpuno prihvatljiva ideja.

Iako se sve to danas vezuje za fašiste, ono što je Atlantropu činilo tako privlačnom jeste vizija "mira u svetu", koju je projekat zastupao, uz jednostavno tehnološko rešenje (izgradnju brana i mostova).

Baza superkontinenta bila bi džinovska hidroelektrana, koja bi energijom napajala najveći deo oba kontinenta, a nezavisan Savet imao bi ovlašćenje da uskrati energiju svakoj državi koja bi postala pretnja po svetski mir.

Pored toga, Zergelov plan iziskivao je od svake države da u realizaciju projekta uloži toliko novca da nijednoj ne bi ostalo dovoljno da finansira rat.

Iz današnje perspektive ova ideja deluje kao utopija ili naučnofantastični film, ali Zergel je toliko verovao u nju, da joj je posvetio veći deo života. Promovisao je svoje ideje širom sveta, kroz štampu, radio, filmove izložbe pa čak i operu koja se zvala "Atlantropska simfonija".

Napisao je nekoliko knjiga o tome, prvu "Panropa Projekat" objavio je 1929. godine, u kojoj je opisao isušivanje Mediterana i navodnjavanje Sahare. Tu ideju razradio je na nov način u knjizi "Atlantropa". Još četiri knjige napisao je o svom utopijskom projektu do svoje smrti 1952. godine.

Njegova vizija, naravno, nikada nije sprovedena u delo. A da jeste, pitanje je šta bi ostalo od Jadranskog mora i celog Mediterana, pa i ko zna kako bi Evropa i Afrika danas izgledale, i kako bi se migracije odvijale.

Kurir.rs/Atlas Obscura Foto: Profimedia/Ilustracija