Drevni ritualni kompleks Salango na centralnoj obali Ekvadora od 2014. do 2016. je bio mesto iskopavanja. Dvogodišnje iskopavanje rezultiralo je pronalaskom ostataka 11 ljudi, kao i školjki, artefakata i kamenih figurica s kojima su sahranjeni, a služe za odavanje počasti precima.
U istraživačkom timu radili su Sara Jengst i Abigejl Bajtel sa Univerziteta u Severnoj Karolini i ekvadorske kolege Rikarda Lunis i Huan Hoze Irtis Ailju sa Univerziteta Teknika se Manabi.
Lokacija datira iz doba oko 100 godina pre Hrista, a veruje se da su je pripadnici Guangala kulture koristili kao mesto za groblje. Iako su otkrića u Salangu zadivljujuća, stručnjake je zaintrigirao pronalazak netipičnog rituala sahrane koji uključuje postavljanje kaciga na dečje glave, piše ATI.
Identifikovali su da neki ostaci pripadaju detetu starom 18 meseci, a iz nekog nepoznatog razloga lobanja drugog deteta stavljena je kao šlem oko glave prvog. Zbog toga je 18-mjesečna beba pokopana tako da "gleda" kroz "svod" lobanje koja služi kao kaciga.
Lobanja koja je poslužila u tu svrhu potiče od deteta starog između četiri i 12 godina u trenutku smrti. Drugo dete koje su pronašli pokopano na sličan način bilo je staro između šest i devet meseci, a šlem dolazi od deteta starog između 2 i 12 godina.
Prema Live Scienceu, kacige su čvrsto postavljene na njihove glave dok je na njima bilo još mesa. Bez prirodnog "lepka" ove vrste, malo je verojatno da bi se "kaciga" mogla učvrstiti na preminulo dete.
Izolovane lobanje nisu retkost u drevnim prizorima mrtvačnica u Južnoj Americi - iako su to obično odrasli, a ne deca. Primarna motivacija za to bila je tipično idolopoklonstvo predaka ili onih koji su časno umrli u ratu. Zbog toga je pronalazak dece pokopane lobanjama druge dece koja štite glavu bio šok.
Juengst i njeni kolege teoretiziraju kako to možda predstavlja "pokušaj osiguravanja tih mladih i divljih duša", s figuricama koje ih dodatno štite. "Još smo prilično šokirani nalazom," rekla je Juengst.
"Ne samo da je bez presedana, još uvek ima toliko mnogo pitanja." Jedno od ovih neodgovorenih pitanja vrti se oko vrste kosti zvane "ručna falanga" koja je zaglavljena između glave deteta i kacige. Niko ne zna zašto je tamo postavljena kost ili kome je pripadala. Sledeći koraci u otkrivanju su DNK i izotopski testovi stroncija.
Čitav postupak sahrane ostaje misterija. Prethodne studije pokazuju da je velika vulkanska erupcija pogodila to područje pre nego što su deca pokopana, a tome svedoče slojevi vulkanskog pepela. Nagađa se da je ovaj događaj drastično uticao na lokalnu proizvodnju hrane, a ovi najnoviji ostaci potvrđuju da je u vreme smrti postojala ozbiljna neuhranjenost.
Zbog toga arheolozi smatraju da je moguće da je ovaj "tretman dece bio deo većeg, kompleksnijeg rituala koji je bio odgovor na posledicu erupcije na okolinu". Juengst naglašava kako su se te lobanje kao šjem mogle nositi "i u životu i u smrti", tako da definitivno imaju puno stvari za istraživanje. U ovom trenutku je pronađeno mnoštvo ljudskih ostataka i kulturnih artefakata, a u toku je temeljna naučna danaliza kako bi se saznalo više.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto:
NE PROPUSTITE
