Najnovije vesti

OGLASIO SE ČLAN LUKAŠENKOVOG ODREDA SMRTI: Ovako smo oteli bivšeg ministra i ubili ga, a to nije bio jedini slučaj VIDEO
Foto: Foto: EPA/Vasily Fedosenko

MRAČNA ISPOVEST

OGLASIO SE ČLAN LUKAŠENKOVOG ODREDA SMRTI: Ovako smo oteli bivšeg ministra i ubili ga, a to nije bio jedini slučaj VIDEO

Planeta

Pre 20 godina dva beloruska opoziciona političara su nestala bez traga. Jedan svedok je ispričao da je kao pripadnik specijalne jedinice učestvovao u ubistvima tih političara.

Jurij Garavski javio se početkom septembra ruskoj redakciji DW i rekao da ima 41 godinu i da živi kao tražilac azila na nemačkom govornom području Alpa. Ne želi da otkrije gde tačno živi. Strahuje od duge ruke svojih starih kolega iz državne bezbednosti u Minsku. Jer, priča koju je ispričao, vrlo je škakljiva.

Jurij Garavski
Jurij Garavski foto: Youtube/Printscreen

Garavski je služio vojsku u jednoj jedinici u Minsku. Iz njenih redova su 1999. regrutovani pripadnici jedinice za brzo delovanje SOBR. Garavski je od početka bio u njenom sastavu i obučen je za borbu protiv organizovanog kriminala. Za Dojče vele je ispričao kako ga je Dmitri Pavličenko, tada potpukovnik i osnivač SOBR-a, primio u elitnu grupu vojnika. Njihova prva akcija 7. maja 1999. uveče završila se zločinom.

Usred Minska grupa SOBR je otela bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Zaharenka i odvezla ga na jedan poligon za vežbu. Tamo ga je, kako je ispričao Garavski, ustrelio Pavličenko. Leš je prebačen u krematorijum groblja u Minsku.

Zaharenko je otkazao poslušnost beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku i zajedno sa drugim kritičarima vlasti radio na njegovom svrgavanju. Lukašenko je pre toga na dva sporna referenduma proširio svoja ovlašćenja i otada neometano sprovodi svoju volju u parlamentu. Belorusija se smatra poslednjom diktaturom u Evropi.

16. septembra 1999. beležimo drugi slučaj: SOBR - ponovo u civilu - otima Viktora Gončara, bivšeg šefa Centralne izborne komisije, te Anatolija Krasovskog, biznismena koji podržava opoziciju. Sudbina obojice mogla bi sada biti rasvetljena nakon iskaza svedoka: Garavski tvrdi da su obojica pogubljeni u šumi kod vojne baze Begoml - rake su im pre toga već bile iskopane.

U obe akcije zapovednik je bio oficir Pavličenko, kako kaže svedok:

"Nema pisanih dokaza, protokola - ničeg sličnog. Sve je bilo samo usmeno", rekao je.

Garavski je pokazao DW-u kopije dokumenata koji potvrđuju podatke o svom identitetu. Istraživački tim DW-a je te podatke proverio u tri zemlje i na kraju odlučio da objavi njegove izjave.

I pored toga, pitanje o motivima ostaje bez odgovora. Zašto Juri Garavski baš sada izlazi u javnost sa tim podacima? Zašto se nije već ranije javio nekoj medijskoj kući ili međunarodnoj organizaciji? Šta je tačno radio nakon što je napustio aktivnu službu, a pre odlaska u zemlju u kojoj je podneo zahtev za azil? Garavski izbegava odgovor na neka pitanja. Sigurno je da ima detaljna saznanja o počinjenim zločinima.

foto: Youtube/Printscreen

Njegovi iskazi se u svakom slučaju uklapaju u sliku koju je pružio specijalni izvestilac Veća Evrope Kristos Pourgourides još 2004. godine. Ovaj kiparski pravnik je grupu koja je radila u okviru SOBR-a okarakterisao kao "odred smrti koji predvodi Pavličenko" i rekao da se iza nestanka političara krije "zavera".

U intervjuu za DW Pourgourides ide korak dalje.

"Nemoguće je da su se te otmice i ubistva odvijali bez saglasnosti - da se oprezno izrazim - vrlo visokih zvaničnika. A kada to kažem, onda mislim na predsednika Belorusije", rekao je.

foto: Youtube/Printscreen

Još tada su međunarodni posmatrači i organizacije za ljudska prava pretpostavljale da se iza nestanka opozicionara krije predsednik Aleksandar Lukašenko. Garavski nije mogao da daje nikakve informacije o komandnom lancu. On je za DW rekao kako je tada polazio od toga da je Lukašenko imao određenu ulogu u pomenutim ubistvima: "Mislim da je to znao".

Porodice žrtava skeptične prema kajanju počinilaca. Garavski kaže da je tek kasnije osetio grižu savesti i kajanje.

"Negde duboko su možda odzvanjala pitanja, ali kada se mladom čoveku izda naređenje, onda ili si deo sistema ili nisi. To znači da sam bio svestan da moram učestvovati u tome do kraja.

Članovima porodica žrtava, od kojih većina danas živi u egzilu u SAD-u, Holandiji i Nemačkoj, Garavski je preko DW-a uputio reči izvinjenja.

"Izražavam Vam moje iskreno saučešće, budući da sam učestvovao u njihovim ubistvima. Sve drugo zavisi od Vas i našeg beloruskog pravosuđa", navodi.

Jelena Zaharenko, najstarija ćerka bivšeg ministra unutrašnjih poslova, živi u egzilu u nemačkom gradu Minster. Ona je saznala za iskaz Garavskog i detalje o smrti njenog oca. Skeptična je kada je reč o Garavskom.

Jelena Zaharenko
Jelena Zaharenko foto: Youtube/Printscreen

"Teško da mu je to iznenada proradila savest. Savest ili imate ili je nemate i nikada je nećete imati ", kaže.

Ali i Jelena Zaharenko zna - ne radi se o njemu, već o čitavom sistemu koji stoji iza njega.

Impuls za rasvetljavanje ubistava u ime države

Margarete Bause, političarka Zelenih i članica Odbora za ljudska prava Bundestaga, za DW kaže: „Ne sme se zaboraviti da teške optužbe da je predsednik Lukašenko umešan u ova ubistva do danas nisu rasvetljene. Nemačka vlada i EU ne smeju da popuste kod zahteva da se to rasvetli. Oni moraju da učine sve što je u njihovoj moći kako bi odgovorni za zločine bili izvedeni pred lice pravde.

Izlazak Jurija Garavskog u javnost bi mogao da postakne sveobuhvatno rasvetljavanje ubistava od pre 20 godina za koja se sumnjiči država.

Kurir.rs/DW

Foto: EPA

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...