Jurij Garavski javio se početkom septembra ruskoj redakciji DW i rekao da ima 41 godinu i da živi kao tražilac azila na nemačkom govornom području Alpa. Ne želi da otkrije gde tačno živi. Strahuje od duge ruke svojih starih kolega iz državne bezbednosti u Minsku. Jer, priča koju je ispričao, vrlo je škakljiva.
Garavski je služio vojsku u jednoj jedinici u Minsku. Iz njenih redova su 1999. regrutovani pripadnici jedinice za brzo delovanje SOBR. Garavski je od početka bio u njenom sastavu i obučen je za borbu protiv organizovanog kriminala. Za Dojče vele je ispričao kako ga je Dmitri Pavličenko, tada potpukovnik i osnivač SOBR-a, primio u elitnu grupu vojnika. Njihova prva akcija 7. maja 1999. uveče završila se zločinom.
Usred Minska grupa SOBR je otela bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Zaharenka i odvezla ga na jedan poligon za vežbu. Tamo ga je, kako je ispričao Garavski, ustrelio Pavličenko. Leš je prebačen u krematorijum groblja u Minsku.
Zaharenko je otkazao poslušnost beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku i zajedno sa drugim kritičarima vlasti radio na njegovom svrgavanju. Lukašenko je pre toga na dva sporna referenduma proširio svoja ovlašćenja i otada neometano sprovodi svoju volju u parlamentu. Belorusija se smatra poslednjom diktaturom u Evropi.
16. septembra 1999. beležimo drugi slučaj: SOBR - ponovo u civilu - otima Viktora Gončara, bivšeg šefa Centralne izborne komisije, te Anatolija Krasovskog, biznismena koji podržava opoziciju. Sudbina obojice mogla bi sada biti rasvetljena nakon iskaza svedoka: Garavski tvrdi da su obojica pogubljeni u šumi kod vojne baze Begoml - rake su im pre toga već bile iskopane.
U obe akcije zapovednik je bio oficir Pavličenko, kako kaže svedok:
"Nema pisanih dokaza, protokola - ničeg sličnog. Sve je bilo samo usmeno", rekao je.
Garavski je pokazao DW-u kopije dokumenata koji potvrđuju podatke o svom identitetu. Istraživački tim DW-a je te podatke proverio u tri zemlje i na kraju odlučio da objavi njegove izjave.
I pored toga, pitanje o motivima ostaje bez odgovora. Zašto Juri Garavski baš sada izlazi u javnost sa tim podacima? Zašto se nije već ranije javio nekoj medijskoj kući ili međunarodnoj organizaciji? Šta je tačno radio nakon što je napustio aktivnu službu, a pre odlaska u zemlju u kojoj je podneo zahtev za azil? Garavski izbegava odgovor na neka pitanja. Sigurno je da ima detaljna saznanja o počinjenim zločinima.
Njegovi iskazi se u svakom slučaju uklapaju u sliku koju je pružio specijalni izvestilac Veća Evrope Kristos Pourgourides još 2004. godine. Ovaj kiparski pravnik je grupu koja je radila u okviru SOBR-a okarakterisao kao "odred smrti koji predvodi Pavličenko" i rekao da se iza nestanka političara krije "zavera".
U intervjuu za DW Pourgourides ide korak dalje.
"Nemoguće je da su se te otmice i ubistva odvijali bez saglasnosti - da se oprezno izrazim - vrlo visokih zvaničnika. A kada to kažem, onda mislim na predsednika Belorusije", rekao je.
Još tada su međunarodni posmatrači i organizacije za ljudska prava pretpostavljale da se iza nestanka opozicionara krije predsednik Aleksandar Lukašenko. Garavski nije mogao da daje nikakve informacije o komandnom lancu. On je za DW rekao kako je tada polazio od toga da je Lukašenko imao određenu ulogu u pomenutim ubistvima: "Mislim da je to znao".
Porodice žrtava skeptične prema kajanju počinilaca. Garavski kaže da je tek kasnije osetio grižu savesti i kajanje.
"Negde duboko su možda odzvanjala pitanja, ali kada se mladom čoveku izda naređenje, onda ili si deo sistema ili nisi. To znači da sam bio svestan da moram učestvovati u tome do kraja.
Članovima porodica žrtava, od kojih većina danas živi u egzilu u SAD-u, Holandiji i Nemačkoj, Garavski je preko DW-a uputio reči izvinjenja.
"Izražavam Vam moje iskreno saučešće, budući da sam učestvovao u njihovim ubistvima. Sve drugo zavisi od Vas i našeg beloruskog pravosuđa", navodi.
Jelena Zaharenko, najstarija ćerka bivšeg ministra unutrašnjih poslova, živi u egzilu u nemačkom gradu Minster. Ona je saznala za iskaz Garavskog i detalje o smrti njenog oca. Skeptična je kada je reč o Garavskom.
"Teško da mu je to iznenada proradila savest. Savest ili imate ili je nemate i nikada je nećete imati ", kaže.
Ali i Jelena Zaharenko zna - ne radi se o njemu, već o čitavom sistemu koji stoji iza njega.
Impuls za rasvetljavanje ubistava u ime države
Margarete Bause, političarka Zelenih i članica Odbora za ljudska prava Bundestaga, za DW kaže: „Ne sme se zaboraviti da teške optužbe da je predsednik Lukašenko umešan u ova ubistva do danas nisu rasvetljene. Nemačka vlada i EU ne smeju da popuste kod zahteva da se to rasvetli. Oni moraju da učine sve što je u njihovoj moći kako bi odgovorni za zločine bili izvedeni pred lice pravde.
Izlazak Jurija Garavskog u javnost bi mogao da postakne sveobuhvatno rasvetljavanje ubistava od pre 20 godina za koja se sumnjiči država.
Kurir.rs/DW
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
