Kako prenosi BBC, u kampu Morija, napravljenom za 2.000 ljudi, trenutno ih živi skoro 18.000. Poslednjih meseci je porastao broj izbeglica koje stižu na Lezbos, a mnogi među njima su porodice koje su pobegle od ratom zahvaćenih zemalja.
"Nikad nisam mislila da ću čuti decu od sedam-osam godina kako govore: “Želim da umrem”, kaže kaže dečji psiholog Anđela Modareli, koja je poslednja tri meseca imala 20 slučajeva samopovređivanja i dva pokušaja samoubistva među decom.
Na dečjoj klinici posebno je izražena potreba za brigom za mentalno zdravlje. Među njima je i jedan 17-godišnjak koji je naneo povrede samom sebi, a otkako je stigao sam u kamp pati od problema sa spavanjem.
"Nije mu dobro. On priča da želi ponovo da se povredi", kaže Modareli.
Ona ističe da na prvom mestu uslovi života u kampu Morija imaju veoma snažne posledice na mentalno zdravlje dece.
"Obično deca kad iskuse nešto traumatično moraju imati vremena i prostora za oporavak. Morija ne dozvoljava deci da se oporave. Kod dece predškolskog razdoblja, na primer, možete videti onu koja udaraju glavom o zid i čupaju se za kosu, a kod onih starosti između 12-17 godina viđamo decu koja su počela da se seku, snažno govore o svojoj želji da umru", navodi Modareli.
Kamp Morija na grčkom ostrvu Lezbos dom je 7.000 dece migranata. Ova deca, od kojih su mnoga traumatizovana, uče engleski jezik u improvizovanoj školi u kampu. Zekrija Farzad, i sam izbeglica, uspostavio je školu u kampu “Talas nade”. Ova škola, kako se navodi na njihovoj “Fejsbuk” stranici sastoji se od grupe izbeglica i azilanata u Moriji koji zajedno sa dobrovoljcima rade na obrazovanju ugroženih kategorija ljudi u kampu, posebno dece, mladih i žena.
"Niko ne želi da napusti svoju zemlju. Ovde sam video dosta dece. Ona žive u veoma lošim uslovima a ni mi nismo tretirani ništa bolje. Nemamo dovoljno lekara ili medicinskih sestara, nemamo dovoljno hrane", priča Zekrija.
U Zekrijinoj školi deca osim engleskog jezika pohađaju časove iz umetnosti i muzike.
"Počeli smo ni iz čega. Pokušavao sam da pronađem ovde prostor za školu, koje nije bilo, a sada imamo tri učionice, više od 1.000 učenika i 20 učitelja", ističe on.
Ovde se bave nečim. Dođu na dva-tri sata i sviraju, slikaju i crtaju i to je uvelike uticalo na njih i donelo im sreću.
Migranti mogu da žive u kampu Morija mesecima dok ne dobiju odgovor na svoje zahteve za azil. Sada je zima stigla u kamp, a većina dece nema prikladnu odeću niti cipele za hladno za vreme.
"Ono što pokušavamo da uradimo ovde je da ponovo izgradimo bezbedno mesto, poverenje i da toj deci damo prostora da nam ispričaju svoje priče. Radimo sa decom kako bi ojačali ono što je i dalje zdravo u njima, kako bi osetili da ovo nije njihova greška", ističe Modareli.
Grčka vlada planira da premesti 20.000 imigranata sa Lezbosa i okolnih ostrva početkom sledeće godine na kopneni deo. Takođe je obećala da će ubrzati proces obrade zahteva za azil, ali i pozvala Evropu da podeli odgovornost u rešavanju ove krize.
Kurir.rs/BBC
Foto: AP
NE PROPUSTITE
