Libijska nacionalna armija pod Haftarovim vođstvom zauzela je ključni priobalni grad Sirt, dok su sve glasnije kritike da je povećana uloga stranih sila u haotičnom sukobu podstakla iznenadnu eskalaciju borbi, piše Njujork tajms.
Pad Sirta u ponedeljak bio je značajan udarac za vladu nacionalnog jedinstva u Tripoliju koju podržavaju UN, ocenjuje list, dodajući da su snage lojalne Haftaru zauzele taj grad nekoliko dana pošto je Turska najavila slanje trupa da pomogne vladi u Tripoliju koja je na udaru ofanzive pobunjenika od aprila.
Haftarove nedavne uspehe na terenu pomogle su strane sile koje sve više diktiraju tempo i oblik rata u Libiji, ističe list, navodeći da Haftarove snage podržavaju ruski plaćenici, avioni i dronovi Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i da ima podršku Egipta, Jordana i Francuske.
S druge strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je poslednji značajan zaštitnik vlade u Tripoliju kojoj je poslao dronove, oklopna vozila i na kraju trupe.
Haos u Libiji je intenziviran nedavnim masakrom 30 regruta snaga lojalnih vladi u napadu dronovima i napredovanjem pobunjenika, dok se devetomesečni napad na libijsku vladu približava krvavom klimaksu, ocenjuje Gardijan, koji ukazuje da je pad Sirta povećao bojazni da bi slično ubrzo moglo da se desi s obližnjom Misuratom koja je ključna za opstanak vlade u Tripoliju.
General Haftar, nekada lojalan diktatoru Muameru Gadafiju, pridružio se pobuni protiv svog bivšeg šefa 2011. i sada se predstavlja kao sekularni lider koji će osloboditi zemlju od islamskog ekstremizma, ukazuje londonski Tajms.
Haftar, kako ukazuje list, tvrdi da je vlada u Tripoliju pod kontrolom Muslimanskog bratstva, medjunarodne mreže koja se istakla posle Arapskog proleća i neko vreme bila na vlasti u Egiptu, što je iskoristio kao izgovor za ofanzivu.
On je dobio podršku Rusije i nekoliko arapskih zemalja koje ga smatraju bedemom od Muslimanskog bratstva, navodi Tajms, dodajući da je medju tim zemljama Saudijska Arabija s kojom je povezana takozvana 604. brigada koja je prebegla na Haftarovu stranu u Sirtu, posle čega je taj grad brzo pao pod kontrolu njegovih snaga.
Lideri Evropske unije sastali su se u sredu s libijskim premijerom Fajezom al-Saradžom nastojeći da suzbiju eskalaciju krize, dok je Nemačka upozorila da bi Libija mogla postati "druga Sirija", prenosi agencija Frans pres.
Istog dana, predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, u Istanbulu su pozvali na primirje u Libiji od 12. januara.
EU je obećala pojačane napore u traženju političkog rešenja s nadom da bi pregovori pod pokroviteljstvom UN u Berlinu mogli ponuditi izlaz iz krize, ukazuje AFP. Zasad nije odredjen datum konferenciji u Berlinu, ali je šef nemačke diplomatije Hajko Mas sugerisao da bi to moglo biti u narednim nedeljama.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel je u utorak osudio mešanje Turske u libijski sukob, upozoravajući da je situacije u Libiji sve opasnija. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel bi trebalo da tokom vikenda razgovara s Erdoganom, dok Borel planira da se sastane i s drugim libijskim liderima, uključujući Haftara, u nastojanju da se dodje do diplomatskog proboja.
Manevrisanja Rusije i Turske u Libiji dosad su zasenila evropske napore da se oživi mirovni proces koji vode UN, ocenjuje Rojters, dodajući da Ankara i Moskva nastoje da zaštite svoje strateške interese u Libiji gde su izgubile lukrativne poslove posle pobune 2011. Dve zemlje su takodje popunile prazninu koju su SAD pod Donaldom Trampom ostavile u Libiji.
Ankara nastoji da dobije prednost kako bi u pregovorima došla do prava na eksploataciju gasa u libijskim vodama, pošto je u novembru potpisala vojne i pomorske sporazume s vladom u Tripoliju. Rusija s druge strane, ukazuje Rojters na ocene analitičara, možda nastoji da ostvari dugogodišnji cilj da ima pomorsku bazu na istoku Libije.
Dok Haftarove snage napreduju uz podršku ruske pomoći, njemu pružaju podršku i druge zemlje, medju kojima i zapadne sile koje su zvanično priznale vladu u Tripoliju, pišu u časopisu Forin polisi saradnik Karnegijeve zadužbine za medjunarodni mir i autor knjige o Libiji Fredrik Viri i saradnik Klingendal instituta u Hagu specijalizovan za Libiju Džalel Harčaui.
Moskva od 2015. postepeno povećava angažovanje u Libiji gde vidi ekonomske prilike i mogućnost da poveća uticaj na uštrb zapadnih sila, navode autori teksta, dodajući da Haftarovim snagama daje antitenkovske rakete i laserski navodjenu artiljeriju, kao i pomoć u plaćenicima iz Vagner grupe.
Pored Rusije i UAE, i Egipat, Jordan, Saudijska Arabija i Francuska su stali iza Haftara, dok SAD, koje su kao i druge zapadne sile zvanično priznale vladu u Tripoliju, ne sprovode jasnu politiku prema Libiji i prećutno su podržale Haftarovu ofanzivu na Tripoli, ističe se u analizi.
Haftar je dobio široku medjunarodnu podršku predstavljajući se kao protivnik islamista i pouzdani partner u zemlji preplavljenoj različitim naoružanim grupama, ali je on, kako se ističe u tekstu, proglasio da Libija nije spremna za demokratiju i objavio da će slomiti islamiste i svaki oblik političke opozicije, što će pojačati odlučnost njegovih protivnika i izazvati pobunu različitih oružanih grupa i gradova koji se protive njegovoj autoritarnoj viziji, prenosi RSE.
Kurir.rs Foto: Prinrscreen
NE PROPUSTITE
