Hamnei je, govoreći o tenzijama između SAD i Irana, ali i američkih saveznika širom sveta spomenuo i jednu "malu zlobnu evropsku državu u kojoj Amerikanci sarađuju sa iranskim izdajicama".
Iako nije naveo o kojoj državi je reč, ubrzo se oglasio albanski predsednik Ilir Meta i Hamneiju poručio da "Albanija nije đavoljska država".
Hamnei je, naime, u svom govoru prozvao iranske opozicione mudžahedine koji su nakon iranske revolucije utočište pronašli u Iraku, a zatim 2013. u Albaniji.
Iranski vrhovni vođa poručio je da je raketni napad na baze sa američkim vojnicima u Iraku "šamar" Americi, ali da "vojna akcija nije dovoljna". Potom je dodao da "korumpirano prisustvo SAD u regionu treba da se okonča", navodeći da je ono izazvalo rat, podele i uništenje.
NE PROPUSTITE
U govoru je naveliko i naširoko hvalio ubijenog generala Kasema Sulejmanija govoreći da je bio hrabar ratnik. Hamneiju je ubrzo stigao odgovor od predsednika Mete, ali i premijera Edija Rame.
"Albanija nije đavolska, već demokratska zemlja", rekao je Meta dodajući da su ljudska prava za Albaniju svetost.
On je dodao da je Albanija, u poslednje dve decenije, čvrsto posvećena podršci SAD i zemljama NATO u borbi protiv međunarodnog terorizma i svega što na bilo koji način ugrožava stabilnost i mir u svetu.
Meta je ocenio kao "provokaciju sa opasnim posledicama za stabilnost u regionu" iranski raketni napad na dve americke vojne baze u Iraku.
Premijer Edi Rama, koji je prošle godine proterao iranskog ambasadora iz zemlje, rekao je da ga ne iznenađuju komentari Hamneija
"Ta tema nije nova za nas. Preduzeli smo časnu akciju, i to je deo strateškog saveza sa SAD. Otvorili smo vrata grupi ljudi čiji su životi bili u opasnosti. Oni su u Albaniji kao rezultat humanitarne, a ne političke akcije", rekao je Rama.
Ko su albanski mudžahedini?
Mudžahedini iranskog naroda (MEK) su grupa koja je sedamdesetih godina sa Ajatolahom Homeinijem svrgla iranskog šaha, ali se posle sukobila sa njim i prekinula saradnju. Tokom osamdesetih godina, našli su utočište baš kod krvnog neprijatelja Irana – Sadama Huseina.
Navodno su iranski Mudžahedini kasnije pomagali SAD pri operacijama u Iraku, na Bliskom istoku i u borbi protiv terorizma. Po završetku rata u Iraku 2003, američka armija je razoružala grupu MEK. nakon čega je odnos prema toj grupi bio je u skladu sa odredbama Ženevske konvencije.
Posle pada Sadama Huseina, ostanak te grupe u Iraku je doveden u pitanje. Šiitska vlada je smatrala ilegalnom. Pre nego što su Mudžahedini stigli do Albanije, SAD su im i drugde tražile lokacije, između ostalog i u Rumuniji. UNHCR je ponudio da članove MEK individualno rasporedi u više zemalja, ali su vođe insistirale da grupa ostane zajedno.
Na kraju je Albanija 2013. pristala da ih primi, kao jedan od najvernijih partnera SAD u regionu. Tadašnja vlada je potpisala sporazum sa SAD o preuzimanju bivših iranskih boraca iz Iraka.
Kurir.rs/Tanjug/Blic Foto:
