Žan-Iv Le Drian je u petak izdao upozorenje dok su se evropski ministri spoljnih poslova sastali u Briselu kako bi pokušali spasiti JCPOA, javila je France 24. Dogovor iz ere Obame postavio je ograničenja za iranski nuklearni program u zamenu za olakšice zbog sankcija.
Predsednik Donald Tramp povukao se iz sporazuma 2018. godine tvrdeći da je previše popustljiv. Od tada je Iran počeo postepeno prelaziti preko ograničenja sporazuma. A prošle nedelje, nakon ubistva generala Kasima Suleimanija, Teheran je objavio da više neće poštovati JCPOA.
"Ako nastave sa razbijanjem Bečkog sporazuma, onda bi, u prilično kratkom roku, između jedne i dve godine, mogli da imaju pristup nuklearnom oružju, što nije opcija", rekao je Le Drian za radio RTL.
Preostale potpisnice sporazuma - Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina, Rusija i Evropska unija - poručile su da će i dalje podržavati sporazuma, čak i ako se razmotri pod pritiskom dva najvažnija učesnika.
Trampova administracija krenula je u kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Irana, ponovo uvodeći oštre ekonomske sankcije kako bi pokušala da prisili Teheran da se vrati za pregovarački sto.
Bela kuća želi novi dogovor koji uključuje ograničenja na iranski program balističkih raketa i njegov regionalni uticaj, koji su videli da Teheran uspostavlja više moćnih marionetskih snaga širom Bliskog Istoka i postaje ključni igrač u ratovima u Iraku, Siriji i Jemenu.
Ali Iran je odlučio da zaustavi ekonomsku oluju i odupre se zahtevima Vašingtona. Nakon Sulejmanijeve smrti, Iran je rekao da više neće poštovati postavljena ograničenja kako bi ga sprečio da gradi zalihe obogaćenog uranijuma i plutonijuma - oboje potrebni za nuklearno oružje.
Uranijum se mora obogatiti na između 3 i 4 procenta da bi se koristio za gorivo nuklearnih elektrana, ali mora se obogatiti na oko 90 procenata za upotrebu u oružju.
JCPOA je ograničila Iran na zalihu od 660 kilograma nisko obogaćenog uranijuma. Iran je do sada tvrdio da nema interesa za nuklearno oružje, ali protivnici poput Sjedinjenih Država i Izraela ostaju sumnjičavi.
JCPOA je postavila ograničenje od 10 godina za obogaćivanje od 3,67 procenata i ograničenje zaliha od oko 660 funti na 15 godina. Za obogaćivanje su potrebne centrifuge, ali JCPOA je smanjio broj koji Iran može koristiti sa 20.000 na dve lokacije na 5,060 najstarijih i najmanje efikasnih centrifuga na samo jednom mestu.
JCPOA je takođe ograničila sposobnost Irana da proizvodi plutonijum ograničavanjem njegovog pristupa teškoj vodi, potrebnoj za proizvodnju radioaktivnog elementa. U sporazumu se navodi da Iran ne može izgraditi nove reaktore za teške vode 15 godina, a samo je skladištio oko 143 tone teške vode.
Da bi se napravila bomba, Iran bi prvo morao da obogati uranijum na 90 procenata, a zatim proširi svoje zalihe do četiri puta više nego što dozvoljava JCPOA. Za to će trebati vremena, ali iransko "vreme probijanja" nuklearnog oružja smanjuje se - mada polako - otkako se prestalo pridržavati ograničenja JCPOA.
Ako bi se Iran držao JCPOA 10 godina, procenjeno je da će proći najmanje 12 meseci od pridržavanja ograničenja sporazuma za nuklearno oružje, objasnio je PolitiFact.
Ričard Nefju, viši naučni radnik u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija, tvrdi da je Iran možda samo 11 meseci od oružja.
Međutim, nećak je primetio da spoljni faktori mogu usporiti napredak Teherana. Zaista, Iran bi možda želeo da ublaži sopstveni napredak kako bi izbegao diplomatski - ili čak vojni - udarac.
Kurir.rs/Newsweek Foto: EPA
NE PROPUSTITE
