Zemlju je navodno dobio kao princ Pojea, zemlje za koju niko nije čuo pre toga.
Zapravo, Mekgregor je izmislio svoju državu, nazvao je Poje, a sebe proglasio njenim princem (preferirao je naziv: Kazik od Pojea). Kad se, nakon putovanja po Americi, vratio u Veliku Britaniju, odmah je pokrenuo "marketinšku kampanju" kako bi privukao ulagače i kolonijaliste u svoju zemlju.
Prema njegovim pričama, Poje je, malo veći od Vejlsa, bio zemlja meda i mleka, plodnog tla, hladnih reka prepunih zlata, gustih šuma u kojima je bilo mnoštvo egzotičnih plodova i divljači. Osim što je opisao zemlju koja je bila dijametralno suprotna njegovoj krutoj škotskoj grudi, on je igrao i na muškost svojih sunarodnika tako što je objavljivao oglase koji su veličali pustolovine i hrabrost onih koji se usude da odu u nove pohode, pa je tvrdio da moraju da ulože novac u ekspedicije dok još stignu.
Mekgregor je jednostavno bio rođeni trgovac, obećavao je raj na zemlji svojim investitorima kojima je prodavao priču da će biti uzor svim ljudima i da je bitno da što pre reaguju - jer ako se odmah ne pokrenu, možda propuste svoju šansu.
U slučaju da mu neko nije verovao, sa sobom bi nosio knjigu o prednostima male ostrvske nacije koju je navodno napisao kapetan Tomas Strendžvejs, a radilo se o njegovoj umotvorini.
Isto tako, štampao je čak i lažni novac koji je davao investitorima. Taktika je upalila. Mekgregor je prikupio 200.000 funti gotovine, i skoro 1.3 miliona funti u obveznicama (danas bi to bila protivrednost od 3.6 milijardi funti). Krajem 1822. i početkom 1823. godine krenule su prve dve ekspedicije prema Pojeu, tačnije, 250 entuzijastičnih budućih naseljenika. Ali, jednom kad su došli, zatekli su potpuno drugačiju situaciju od obećane. Na obali nije bilo naselja ni puteva, zemlja je bila nepogodna za obradu, a rekama zlata nije bilo ni traga ni glasa.
Ubrzo su nepripremljeni Škoti počeli da umiru jedan za drugim, sve dok preostalu trećinu nije spasio brod kojih ih je odveo u Belize. U Veliku Britaniju se vratilo njih pedesetak, pa su se novine brzo raspisale o velikoj prevari (ironično, neki od preživelih avanturista su i dalje branili Mekgregora, prebacujući krivicu na druge organizatore ekspedicija).
Mekgregor je pobegao u Francusku gde je, ne biste verovali, opet počeo da prodaje istu priču, ali su ga tamošnje vlasti ubrzo pročitale i zatvorile.
Nakon toga se kratko vratio u Edinburg odakle je brzo morao da beži. Vratio se u Srednju i Južnu Ameriku, gde je i preminuo 1845. godine. A Poje, kako je Mekgregor nazvao obećanu zemlju, do danas je ostala nepokorena i napuštena divljina.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Wikipedia
NE PROPUSTITE
