Pre 20 godina verovalo se da ta bolest više ne postoji. Lepre, bolest koja i danas kod mnogih ljudi izaziva osećaj užasa. Ali danas je prisutnija od mnogih bolesti o kojima danas pišu mediji.
Dvadesetogodišnja Joti (ime je promenjeno) odjednom je na koži imala svetle površine o kojima nije osećala ništa. Doktor Vivek Laj iz Nemačke za pomoć oboljelima od lepre i tuberkuloze odmah je znao o čemu se radi. Devojska iz Indije je obolela od lepre, bolesti za koju su mnogi verovali da je iskorenjena.
Ali Joti je samo jedan od 210.000 novoinficiranih ljudi godišnje. Samo u njenoj domovini Indiji godišnje oboli oko 120.000 ljudi. Tačan broj nije poznat. Pored Indije, Afganistan, Brazil ili Kolumbija takođe se nalaze na svetskoj mapi ljudi sa bolešću. To je još uvek bolest siromašnih i stigmatiziranih. Često je socijalna izolacija gora od same bolesti.
Danas je lepra u potpunosti izlečiva, ali slike obespravljenih pacijenata i dalje su u medijima. Ako se ne leči, nervi odumiru u delovima tela koji su napadnuti, lako stvarajući infekcije i otvorene rane. Zbog toga su pacijenti proterani iz društva. U Indiji još uvek ima oko 700 kolonija u kojima oboleli od lepre žive, a bolest se ovde često vidi kao kazna za počinjene grehe.
Tek u 1996. godini u Japanu je ukinuti zakon koji dozvoljava hapšenje i prisilnu sterilizaciju pacijenata. A mala Joti je izbačena iz škole nakon što su površine lepre počele da menjaju boju, što je potpuno normalna reakcija na lekove. A njeni roditelji su očekivali da će devojčica početi da otpadaju udovi. To je bilo previše za školsko rukovodstvo. Uzročnik lepre, Micobacterium leprae se ne prenosi dodirom, već kapljicama. Inkubacija može trajati i do deset godina. Bolest je smrtonosna samo ako se ne leči.
Pre 20 godina, Svetska zdravstvena organizacija uklonila je lepru sa liste svetskih opasnosti.
"Mislili smo da je rizik od širenja infekcije na jednog od 10.000 zaraženih ljudi dovoljan da bi bolest proglasila iskorenjenom. Ali prevarili smo se ”, kaže Burkard Kom, direktor Nemačke pomoći za obolele od lepre i tuberkulozu. Po pravilu, ljudi s lepromn ne umiru čak i ako se bolest ne leči, već ostaju izolovani poput 42-godišnje Lilian, koja skoro čitav život živi u Nigeriji, u hrišćanskoj koloniji za bolesne. "Ovi ljudi su potpuno odbačeni."
Čak i bolesnici sa AIDS-om ili hepatitisom ne dožive takvu izolaciju kao osobe koje pate od lepre “, kaže Arne Utermark, koji radi kao lekar kod pacijenata sa lepre u Nigeriji. Stigma se prenosi generacijama.
„Deci bolesnih često nije dozvoljeno da idu u školu, a rođaci često ne pronalaze posao iz tog razloga. Kao da je cela porodica bolesna ", kaže Utermark. "Pobedili smo bolest, ali ne i stigmu", zaključuje on.
Kurir.rs/Net.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
