Glavni uzroci su porast nivoa mora i erozije od oluja, kaže se u studiji, koja je upozorila na „skoro istrebljenje gotovo polovine peščanih plaža na svetu do kraja veka“.
Plaže u Sjedinjenim Državama biće pod velikim uticajem, kao i obale u Kanadi, Meksiku, Kini i Čileu. U SAD-u, plaže duž istočne obale i obale Zaliva doživeće najviše erozije, rekao je vodeći autor Mikelis Vusdoukas čistu Ju-es-ej Tudej.
Vusdoukas, iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije u Ispri, Italija i drugi istraživači koristili su satelitske snimke da bi pratili način na koji se plaže menjaju u poslednjih 30 godina i simulirale kako globalno zagrevanje može da utiče na njih u budućnosti.
Glavna plaža u državnom parku Caladesi Island, barijerskom ostrvu duž Meksičkog zaliva, na zapadnoj obali Floride u Dunedinu u maju 2008. Naučnici kažu da je polovini peščanih plaža na svetu preti da nestanu do kraja veka ako se promene klimatske promene nastave istim tempom.
Studija je otkrila da će Zapadna Afrika doživeti neke od najgorih gubitaka, gde se više od 60 odsto peščanih obala može izgubiti u zemljama kao što su Gambija i Gvineja Bisau.
Australija će takođe biti pogođena: Kada se analizira ukupna dužina peščane plaže za koju se predviđa da će biti izgubljena, Australija bi bila najteže pogođena, sa rizikom od preko 10.000 kilometara plaža.
Plaže su korisne za rekreaciju, turizam i divlje životinje, a istovremeno pružaju prirodnu barijeru koja štiti obalne zajednice od talasa i oluja.
„Projektovane promene obale značajno će uticati na oblik svetske obale“, od čega su više od trećine peščane plaže, pišu autori.
Porast nivoa mora je dominantan uzrok predviđenog gubitka svetskih plaža, naročito u istočnoj Severnoj Americi, rekao je Vusdoukas.
„Nivo mora raste ubrzanim tokom poslednjih 25 godina i nastaviće to da radi i sa klimatskim promenama“, kaže se u studiji. "Postoji jasna uzročno-posledična veza između povećanja nivoa mora i povlačenja obale, što ukazuje na pojačana pitanja obalne erozije."
Andres Paio, stručnjak za obalne opasnosti i otpornost na Britanskom geološkom zavodu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da, iako su metode studije zdrave, prema njenim tvrdnjama treba postupati oprezno.
„Mnogo je pretpostavki i generalizacija koje mogu promeniti ishod analize i kvalitativno i kvantitativno“, rekao je Paio.
Autori studije računaju da bi se do 40 odsto erozije moglo da spreči smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte koji pokreću klimatske promene, ali kažu da će veliko i rastuće stanovništvo koje živi duž obale treba zaštititi drugim merama.
Navodeći primer Holandije, koja se vekovima borila protiv mora i čak povratila znatne površine zemljišta, autori kažu da je „prošlo iskustvo pokazalo da efikasno planiranje na obali određenog mesta može ublažiti eroziju plaže, što na kraju ima za rezultat stabilnu obalu".
Kurir.rs/USA Today Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
