Predsednik Si Đinping upozorio je javnost 20. januara, sedmog dana. Do tada je više od 3.000 ljudi bilo inficirano prema internim dokumentima.
Baš tokom tih šest dana, kako se navodi, u Vuhanu, odakle je zaraza potekla, održana je proslava na kojoj su bile desetine hiljada posetilaca, a milioni ljudi krenuli su na putovanja uoči Kineske nove godine.
Odlaganje od šest dana, od 14. do 20 januara, nije prva greška koju su kineske vlasti načinile na različitim nivoima u borbi protiv pandemije, jer su i druge zemlje reagovale na sličan način, odugovlačeći danima, pa čak i nedeljama, sa objavama i odlukama o koracima koji će biti preduzeti.
Međutim, prema oceni agencije, odugovlačenje prve države koja se suočila sa novim koronavirusom bilo je u kritičnom trenutku, na samom početku pandemije.
Kretanje Kine po tankoj ivici u nastojanjima da informiše javnost o tome šta se zbiva s jedne strane i izbegne masovnu paniku s druge strane, dovelo je do toga da na svetu bude zaraženo više od dva miliona ljudi i bude odneto više od 128.000 života, smatra AP.
"Da se šest dana ranije preduzelo nešto, bilo bi manje žrtava, manje inficiranih, a medicinske ustanove mogle bi da prihvate sve pacijente i možda ne bi bilo kolapsa zdravstvenog sistema, kao u Vuhanu na primer", rekao je epidemiolog sa Univerziteta u Kaliforniji Zuo-Feng Zang.
Neki stručnjaci su naveli, prenosi AP, da su kineske vlasti možda odugovlačile sa javnom objavom epidemije, ali su u tajnosti preduzimali mere i čekale pravi trenutak kako bi izbegle širenje panike među stanovništvom.
Kineska vlada negira optužbe da je oklevala sa objavljivanjem informacija i tvrdi da je o infekciji novog koronavirusa odmah obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
